Драгоцјена животна филозофија. Читај, само полако…

Кад бих од свих ријечи српског језика морао да изаберем само једну која би увијек била уз мене и која би ме кроз живот водила, то би била ријеч “полако”. Када бих морао да изаберем још једну која би је пратила у тој некој њиховој фрази – то би била ријеч “само”. Полако, полако и само полако. То није само ... Read More »

Прљаве руке – чиста рачуница. Не бјежимо од заната!

Може мислити ко шта хоће, али ти људи, углавном прљавих руку, имају више него чисту рачуницу. Чистију него што је имају многи инжењери неба овога. Занат – у ово вријеме, у овој земљи, у оваквим околностима – позив који ће се све више тражити, а све мање одбијати. Само ако то буде имао ко да схвати и на вријеме „алата“ ... Read More »

Позајмица црвене боје

Кад ти дивна особа препоручи дивну тему, шта ми друго преостаје него да се “дивно” потрудим да напишем сву дивоту садржану у тој теми. Ја се том дивотом бавим одавно, запала ми је за очи, срце и душу… Не могу рећи да нисам могао и раније и активније од тога, али није лош ни тај број 25. Једног таквог јануарског ... Read More »

Медији – народни непријатељ бр. 1!

Није то политика. Није то ни дрога, ни дуван, ни алкохол. Нису ни глад, ни сиромаштво. Није то ни стрес, није оружје, а нису ни ратови. То је нешто, по народ и нацију, много опасније и подлије од свега тога. Нешто што од нас самих прави оружје против нас самих… Нешто што нам краде истину и право на реално сагледавање ... Read More »

Тежина ријечи “човјек”

Људи. Чудна врста. Насташе ли од мајмуна или их Бог својим “свемогућим штапићем” створи, овога пута није толико ни битно. Једни другима и највећи непријатељи и највећи пријатељи. И злотвори и добротвори. Какву је год ко намјеру имао док нас је овакве стварао и направио, предодредио нас је да будемо друштвена врста у којој смо упућени једни на друге. Какве ... Read More »

Ненормално вријеме за нормалне људе

Ој публико, гдје си, одавно “те” нема? И заиста је тако. Оног момента када ви угледате неки мој нови текст, видим и ја вас пред очима. А нажалост, све вас рјеђе гледам… Све се мање дружимо. А желим да вас видим. Желим да вас питам је ли и вама живот некако отежао? Је ли и вама дисање подно овог неба ... Read More »

Пишем да бих читао. Читам да бих…

Знам ја да данас нема много сврхе ово што радим. Можда ће, ретроактивно, бити у неким будућим временима када дио ове истине, у виду садашњих упозорења и апела, а тадашњих већ – крвавих рана и посљедица, изађе на видјело, али писање као ни читање, дефинитивно нису у моди. Иако не мањка оних који пишу, све ће мање бити оних који читају. ... Read More »

Free WordPress Themes - Download High-quality Templates