Инспирацију за писање блога са овом темом имао бих да ме неко пробуди у пола ноћи, имао бих је и усред најгорег радног дана, као и усред неког одмора у дивљој природи, без папира, оловке и далеко од свих информатичких помагала. Имао бих је у води, под водом, под земљом и у ваздуху, међ’ крилима авиона. Имао бих је на свадбама, славама и рођенданима. Имао бих је болестан, имао бих је и мртав п’јан као и тужан, несрећан, нерасположен. Имао бих је и усред лова и риболова што је за мене малтене незамисливо, јер тада ништа друго за мене не постоји. Чини ми се имао бих је чак и мртав! А како и не бих?!

Novak

А како и не би’ кад је у питању најведрија тема српске данашњице. Када је у питању највећа тренутна српска радост и највећи живи српски успех! Када је у питању највећа српска нада, а уједно, и највећа савремена српска историја коју ће његовим именом и презименом засигурно упамтити и последњи Србин који ће ходати планетом земљом. Кад год тај корак пао. Истом овом планетом коју је највећи српски понос тако шмекерски загрлио, опчинио, купио и завео…

Имао бих, а како и не би’ кад је у питању најмоћније српско оружје под којим стрепе она многа нуклеарна и јача по свету. Када је у питању највећи српски утицај и највећа жива српска величина! Када је у питању једини српски лек за све болешчине које као нација колективно болујемо и прележасмо. Када је у питању најактуелнија српска утеха за све недаће које проживесмо и доживљавамо. Када је у питању један не само српски него светски феномен. Када је у питању један геније! Геније ума, духа и тела! Када је у питању НОВАК ЂОКОВИЋ! Син оца Срђана и мајке Дијане који су га прво направили, а затим и створили… А за све после тога, „тата нације“ се сам потрудио…

Novak-Djokovic-Serbia

Знам ја то, не могу ја сада написати ништа ново и необично, а да то голема новинарска и књижевна сила света већ није урадила небројено пута, на много бољи и ефектнији начин. Није свет навикао да уважава и цени нешто Србиново. Овога пута, цени га, баш га цени. И не само да цени него и уважава, клања и поштује. Зарад мало ког имена на свету се та слова на тастатурама данас толико малтретирајући бледе као зарад имена Новака Ђоковића. Можда једино баш та „слова“ на читавом свету могу реално и с разлогом имати нешто против нашег Новака! Боли то, ево и ова моја кукају, с којом вољом, снагом и нестрпљењем, малтене у даху, ударам по њима! Чини ми се јаче него икада до сада, јер сам толико поносан и сигуран у то што њима исписујем!

Знам ја да ми је работа ове врсте „словног“ комбиновања узалудна и не покушавам ја ту утакмицу с новинарима широм света ни гонити… Покушавам ја нешто реалније и приземније. Нешто сасвим друго што се тиче вас и мене, односно овог нашег, уједно и Новаковог народа за који он толико тога данас чини и који толико воли. И до којег му је толико стало! И народа којем толико тога данас треба и недостаје… Да поред свих тих знаних и очигледних радости и позитивних осећања у вези Новака продубимо ту „Нолефантазију“ и закачимо још неко осећање и радост које нам до сада можда није падало на памет…

Ноле није случајност. Ја заиста не смем јавно ни да напишем шта све више мислим да је он… Није он тек тако рођен као и сви ми остали, па је урадио то што је урадио и ради то што ради. То би била превелика, крајње немогућа и неверујућа случајност за једно омалено зрно звано Србија наспрам широких и непрегледних светски засејаних поља. Ноле је намера, само не знам чија. Онај „верујући ја“ ће рећи Божја, а неко „неверујући “ ће рећи да је он пројекат неке друге, више силе која нам се овога пута насмешила и гурнула нас у спортски и људски епицентар земаљске кугле. Тај спортски ће трајати, сви се надамо и Богу молимо, још дуго, дуго. Онолико колико ће трајати Новакова спортска каријера. А, за онај људски дефинитивно нема стрепње, он ће трајати, неупоредиво дуже, док је Ноле жив!

Nole i pehar

Ако је некада од неког’ и било сумње у тај Нолетов спортски епицентар, а како сам чуо било је и таквих, у онај људски тешко ко разуман, искрен и реалан може имати. Па по Нолету се школски уџбеници више тематских области могу написати, као обавезна литература у основним и средњим школама. А комотно и на факултетима, с обзиром какви су нам и како се на већини њих данас учи. Да је ова држава паметна и ангажовала би конзилијум од тима врхунских психолога, филозофа и социолога, па би и урадила тако нешто. Основне намене – спас будуће српске омладине и друштва уопште кроз национално приписану терапију  са леком „НОЛТОН“, 1×1, 365 дана/год. Од 7 до 77 година старости. Не Бонтон који је можда само једно мало његово поглавље, добро сте „чули“ – НОЛТОН! НОЛТОН!

У њему би писало буквално све. Како ово, како оно, када ово а када оно, зашто сада ово а зашто тада оно, зашто сада тако, зашто сутра онако, зашто тамо а не овамо, када стати, када устати, на који начин, с којим средствима, с којим речима, на којем језику, с којим изразом лица, с којим намерама, у чему, с ким у друштву, с ким под руком и још много тога што карактерише један АПСОЛУТНО комплетан људски лик… Буквално све би тамо писало! Да се деца васпитавају по њему. Да се њихови очеви, мајке, стричеви, ујаци, тетке, баке и деке угледају и повремено „преваспитну“ оно „дете у њима“. Године нису важне, сви ми  подлежемо  сталним мерама ре-васпитања док нас има. А Ноле, он има све наше године у себи, према потреби и датој ситуацији. Он има све наше титуле, такође, према потреби и ситуацији. Он има све! Он је један живи пример да је данас све могуће. Да идеално ваљда постоји и то „црно на бело“ пред очима, саткано у једном животу чијих је наука Ноле доктор! Непоколебљиво, доктор животних наука! Докторирао је одавно пред катедром целог света и Божјим ментором. Ту му титулу нико не може оспорити ни одузети! Као што и Кустурици ону професорску нико ни не покушава… И с чим би и како би, једном „Професору живота“?!

Логично је претпоставити да је и Ноле сам од крви и меса, као и сви ми. Да му више пута у арени нисмо гледали ту његову крв свете боје, многи му не би ни веровали да је саткан од чега смо и ми.  Логично је претпоставити да и он има својих проблема и животних дилема. Какав му је живот, логично је да их има и то много озбиљнијих од наших, колико год обичан народ другачије мислио. Не вежу се сви проблеми за новац којег неко има више, неко мање. И Новака исто боли зуб као што боли тебе или мене. Исто га боли и сваки други проблем који имаш ти или који имам ја. Али, само он зна којим мађионичарским форама их држи подаље од јавности, а којим их решава, с обзиром да су сва светска сочива уперена у њега по читав дан и целу ноћ. Геније!

Novak Djokovic

Његова брига и љубав према својој земљи су немерљиве. Попут светог српског војника што је  крварио и искрвавио на Кајмачкалану. Он у својим бројним фиокама на извол’те има све могуће пасоше овог света, већ одавно откуцане на његово име и презиме. Да би били валидни и легитимни, фали им још само Новаков потпис. А могао је да им и не фали па да тој земљи, а поготово Новаку „под њеном заставом“ буде много боље и лакше у животу. Али, њему ипак више прија када му наша српска тробојка прави хлад вијорећи се изнад његове главе на победничким постољима широм његове планете земље… Њему ипак више прија да буде оног који га је направио него оног који га покушава купити. Непоткупљиви Ноле!

Његово настојање, емотивна снага и стабилност да, поред свих светских фаталних изазова, изабере, буде и на крају ожени једну племениту Српкињу говори више од било које лекције о патриотизму. Да ли ико размишља о томе да је он свим тим патриотским одлукама, својим геном, кроз ту његову доследност, потенцијално омогућио српском народу, нацији и вери да се опет за неколико година или векова понови једно такво чудо! Чудо, на овим просторима још невиђено! И толика радост и срећа једном малом народу. А надамо се и верујемо да ће то бити већ у овом веку кроз умно и стваралашко витештво наслеђено у његовом сину Стефану.

Novak i beba

Ноле буквално мења законе. Како оне које је печатирала мајка природа тако и оне које су успоставили врли физичари диљем наше историје. Да је среће, колико је паметан, приземан и реалан, његов глас би вредео онолико колико вреди нечијих 126 (натполовична већина) у Народној скупштини Републике Србије. Да човек мења и ове државне од којих зависимо. Па само један миг његовог ока, утицајем, вером и поверењем народа вреди више него изборна кампања свих српских политичара заједно. Он несвесно мења људе чинећи их бољим и вреднијим. Он мења њихов менталитет чинећи га здравијим, он утиче на друштво чинећи га срећнијим. Он једноставно плени, осваја, шири и даје љубав, а узима је на сваком „савцатом“ кораку који направи! Једноставно је такав! Једноставно једноставан, наш а светски! Мађионичар са јединим триком који се зове живот!

tennis-blog-novak-djokovic-pool2

Једина тужна околност овог блога је што верујем да, док сам жив, вероватно нећу имати инспирације и разлога да напишем инспиративнији и позитивнији текст о некоме. Ноле се ипак ретко дешава! Читавом свету, а камоли једној малој Србији за један животни век! Ми смо само били мали случајни срећници да живимо у његовом добу и тренутку будуће историје у којој је Ноле тако занимљиво, тако узбудљиво, филмски и тако успешно, с неким неописивим осећајем за њега, плесао са својим животом. Бог те чувао наш Новаче! А теби Боже, бескрајно хвала што га баш нама даде!

Related Posts

11 thoughts on “СРПСКО „НОЛЕКУЛАРНО“ ОРУЖЈЕ

  1. Božo Vukoje каже:

    Čast mi je! Definitivno najčitaniji tekst koji je brzinom munje „obleteo“ ceo region…
    Preko 100.000 hiljada pregleda, preko 5000 lajkova na FB, 100 komentara i preko 200 „šerovanja“ za svega nekoliko dana. Brdo ličnih poruka, pohvala i zahvalnosti… Ne znam samo zašto meni, naš Nole i njegova popularnost su zasluženi za te tolike cifre… Ja sam samo srcem kucao slovo po slovo… 🙂

    B.Vukoje

  2. Ljilja каже:

    Svaka čast na tekstu,ali ste imali o kome i pisati! Takav se momak,čovek,sportista i humanista više ne rađa!

  3. SNEZANA каже:

    Svake pohvale za ovakve lepe i birane reci A I NASEM NOLETU GENIJU SVAKU SRECU OVOGA SVETA OVO SE JEDNOM RADJA NEKA GA DRAGI BOG I SV VASILIJE CUVA A I NJEGOVOG PRVENCA <SUPRUGU I CELU FAMILIJU DJOKOVIC

  4. kolakdr каже:

    da me neko bita da biram ponovo da se rodim,u zemlji dembeliji sa svim blagodetima ovog sveta ,ili da se rodim u vremenu koje ce se zvati ,,ziveo sam u novakovo vreme,ne morate sumnjati u izbor ,ako cu da pricam samo sa sportske strane ,ijako sam i sam bio sportista i znam da je praz sastavni deo svakog sportiste ,kada nole pobedi mogu da ne spavam 5 dana ,da ne jedem 7 ,i nacrnji dan mi je divan,ja koji imam sina novakovo godiste sam ponosan na necete verovati …mog idola naseg nola .

  5. Tanja каже:

    Hvala Vam na ovom divnom tekstu!!!

  6. Aleksandra каже:

    Svaka reč je istina … nek’ nam je No1e <3 živ i zdrav , srećan i uspešan.

    Ponose naš, veliko Ti hvala :*

  7. mira каже:

    Odavno nisam pročitala nešto tako pozitivno,realno i iznad svega ljudski!Sve pohvale sačinitelju ,nadahnutog teksta i sve čestitke ČOVEKU,LJUDiNI NOVAKU.koji je nadahnuće svih nas,ovde i širom planete!

  8. Crnogorac каже:

    Sjajan tekst! Novakov pokojni djed je iz okoline Nikšića, tačnije iz Jasenovog polja..uz želju da Bog čuva njega i njegovu porodicu i da još dugo dijeli lekcije Rafi i ekipi, ponosim se što je mu je porijeklo iz Crne Gore, ponosim se njegovim likom, djelom, ljudskošću, humorom, plemenitošću, mudrošću, njegovom emocijom, velikodušnošću…Nole, srpski si ponos i dika i tu zemlju si na najljepši, najgospotskiji način do nebesa uzdigao, ali ti se neizmjerno i iz dubine duše zahvaljujem što si na samo tebi svojstven način, velikim činom sopstvenog vjenčanja uveličao i iskazao poštovanje svojim precima, našoj maloj Crnoj Gori i crnogorcima uopšte i time po ko zna koji put potvrdio kolika si ljudska veličina! Sreća te pratila na svakom koraku!

  9. Petar каже:

    Naletih na dobar tekst o rijaliti programima, pa rekoh da pogledam malo i ostale tekstove, mozda ima jos nesto vrijedno paznje. Kad ono naletih na ovo ,,Nolekularno oruzje“, u pocetku sam mislio da je ovo tekst tipa onih sa Tarzanije ili njuz net-a, da je citav ironican, dok nisam skontao da si ozbiljan. Sva ova histerija i fama oko Novaka Djokovica je ustvari jedan veliki rijaliti, nesto poput Farme i VB-a: sta je jeo, kako mu se zove pas, sta je tvitovao, kada ide u krevet, gdje je bio na letovanju itd. Nijedna njegova pobjeda nece uciniti živote ljudi boljim, nece ih uciniti pametnijim, umnijim, kreativnijim – cak ih jos vise gura u beznadje ziveci tudje zivote. A ti napises sledece:

    ad je u pitanju najvedrija tema srpske današnjice. Kada je u pitanju najveća trenutna srpska radost i najveći živi srpski uspeh! Kada je u pitanju najveća srpska nada, a ujedno, i najveća savremena srpska istorija koju će njegovim imenom i prezimenom zasigurno upamtiti i poslednji Srbin koji će hodati planetom zemljom.
    I ovim si reflektovao dobar dio srpske patologije.

    Nemam ja protiv njega nista, nek pobedjuje, i ja volim da cujem da je neko nas nesto osvojio. Ali, nazalost, to nece resiti nijedan nas problem, vec cak kao sto sam rekao samo skrece paznju sa bitnih problema. Evo na primer iskopao sam jedan stariji clanak sa pescanika koji donekle to opisuje:
    http://pescanik.net/poster-boy/

  10. Boban каже:

    Poštovani Petre,

    Lagao bih Vas, ako bih Vam rekao da Vas nisam razumeo. Razumem ja taj stav na koji povremeno „natrčim“. Naravnom, imate pravo na Vaše mišljenje, ali ono moje je da ste suviše ozbiljno i duboko ušli u razmatranje mojih reči. Nole nije tema od životnog značaja, kakve su možda neke druge… To je jedan pohvalan rečiti prelet na nešto srpsko što se odavno rađalo nije. Nešto srpsko, a prvo u svetu-zamislite, pored toliko daleko brojnijih i bogatijih zemalja. Ja nigde nisam rekao da Nole rešava naše probleme i da će nam Nole živote učiniti boljim, a radosnijim sigurno čini većini nacije. Mada nekome sigurno čini i boljim kroz njegovu fondaciju i humanitarne aktivnosti…

    Ne verujem da baš Novak obožava što ga sedma sila uhodi na svakom kanalu, niti da tu priču on forsira. Koga zanima, to će da prati, koga ne, neće sigurno. Eto, od svega nabrojanog, ja znam samo za ime njegovog psa.

    Iskreno, iz mog ličnog ugla, više volim da mi Novak svojim biće, ljudskošću i sportskim talentom skreće pažnju sa bitnih problema, nego bilo šta drugo manje pozitivnije ili negativnije… Ne možemo samo sa problemima rabotati, a mora se nekada nečim i opustiti čovjek. Neko sa Novakom, neko bez njega. Sve je stvar ličnog izbora i afiniteta…

    Ja sam zaista ubeđen da će Novakovo ime i prezime biti poznato i posljednjem Srbinu koji bude hodio planetom zemljom. Najiskrenije, to ne bih voleo, jer to znači da smo poslije njega imali još 100 takvih, a daj Bože i da ih 5 takvih budemo imali…

    Zahvaljujem na komentaru Petre, iskreno, uvijek se nešto novo sazna i nauči i iz oprečnih razmišljanja i stavova…

    Srdačan pozdrav,

    B.Vukoje

  11. AUTOR каже:

    Komentar od od jednog velikog Noletovog fana, još većeg gospodina i uspješnog privrednika koji se iz daleka svijeta vratio među svoj narod…

    „Bravo dobri moj Božo. Vala NOLEKULARAN tekst, ne tekst nego izliv pravo iz duše. Neizmerno ti hvala, momentalno si mi zalečio današnju ranu našim NOLTON-om. Savršen prikaz, divan stil, sama suština. BRILIJANTNO! Pominješ novinarsku i književu silu koja bi mnogo toga od tebe imala nuučiti. Ovu lekciju ne bi trebali da propuste.

    Hvala ti u moje lično ime i u ime našeg, srpskog potomstva, što si imao hrabrosti i znanja da ovo napišeš. Da sam ministar obrazovanja ovaj tekst bi štampao na koricama svakog udžbenika od prvog osnovne do doktorata.

    Moram priznati mene si pogodio pravo u srce ovom nolekularnom bombom. Eh da je pameti da svi mi izvučemo pouku i inspiraciju iz ovog predivnog teksta, imali bi bolju, srećniju i uspešniju zemlju.

    Nijedan susret nije slučajan. Ovaj naš me je nadahnuo ogromnom količinom dobre i pozitvne energije. Još jedan vredan dokaz da sam se imao rašta vratiti u ovu našu zemlju, medju ove naše ljude.

    Jedva čekam da nastavimo druženje.

    Pozdrav,

    Mladen“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *