Reakcija na svakodnevnicu

Сада, на жалост многих Новобеограђана и свих љубитеља ријеке Саве и њеног приобаља постоји само Савски кеј. Ријека је ту. Она и даље тече, чује се, њише и мирише, али се не види и не осјећа као што се оком некад видјела и душом осјећала… Ту новобеоградску оазу сам некако и сам запустио својим одсуством посљедњих година. Не зато што …

Није ово утјешна порука онима који нису или се не осјећају богатима. Није ово текст који ће увећати њихов конто и “турнути” им у комшијску маркет кесу оно од чега су у данашњој куповини одустали, јер је било скупо и неприступачно. Па, или њиховом новчанику или схватању да би то у овом тренутку ипак био луксуз за њих или њихову …

Хајде да предухитрим неке и сам креснем ту шибицу. Запалим је и бацим у подножје добро припремљене ломаче саткане од лакозапаљивих и још лакше осуђујућих мисли и ставова по овом питању. Некако ће мени бити лакше да се сам запалим него да „међу нама“ чекам на готовс спремне пиромане да запале и осуде било шта и било кога ко иоле …

Рече она мени и том дуго спреманом срџбом потврди своју љутњу која ју је подријевала тих 2-3 мјесеца. Толико је ваљда протекло од тог њеног упућеног телефонског позива на који јој нисам одговорио. Једног, јединог, обичног позива који је био разлог те и такве јавне представе… Знала је да ће ме кад-тад срести, није јој била журба да се у …

Када примјећујеш да те нешто све чешће вријеђа у земљи у којој живиш и да то атакује на твој “здрав” разум, онда се као логична временска дилема намеће питање да ли је твој разум за ту земљу или да ли је твоја земља за таквог разума. И ја себе често хватам у том врло незахвалном питању… Иако на неком папиру …

Кaко не испуцaти једaн рaфaл словa кaд о нaшој Херцеговини, мојој Билећи и мојим Билећaнимa читaв свијет ових дaнa бруји. А чини ми се, бруји подједнaко, кaко сa ове похвaлне и позитивне тaко и сa оне негaтивне и осуђујуће стрaне. Рaзумјећи и једне и друге, овим словимa дaјем свој суд и јaвно се, тим једним, aли хрaбро нaчињеним корaком, опредјељујем …

„Случајност“. Како година за годином својим бременом „тове и товаре“ овај живот, све сам више мишљења да та реч нема потпору свог реалног постојања. Има је, може и треба да постоји у неке небитне, краткорочне, крајње небитне сврхе и намере, али у контексту иоле озбиљнијег проматрања живота и свега онога што он може да носи и донесе – НЕ. Јер, …