Људи. Чудна врста. Насташе ли од мајмуна или их Бог својим “свемогућим штапићем” створи, овога пута није толико ни битно. Једни другима и највећи непријатељи и највећи пријатељи. И злотвори и добротвори. Какву је год ко намјеру имао док нас је овакве стварао и направио, предодредио нас је да будемо друштвена врста у којој смо упућени једни на друге. Какве ... Read More »
Знам ја да данас нема много сврхе ово што радим. Можда ће, ретроактивно, бити у неким будућим временима када дио ове истине, у виду садашњих упозорења и апела, а тадашњих већ – крвавих рана и посљедица, изађе на видјело, али писање као ни читање, дефинитивно нису у моди. Иако не мањка оних који пишу, све ће мање бити оних који читају. ... Read More »
Није ово утјешна порука онима који нису или се не осјећају богатима. Није ово текст који ће увећати њихов конто и “турнути” им у комшијску маркет кесу оно од чега су у данашњој куповини одустали, јер је било скупо и неприступачно. Па, или њиховом новчанику или схватању да би то у овом тренутку ипак био луксуз за њих или њихову ... Read More »
Рече она мени и том дуго спреманом срџбом потврди своју љутњу која ју је подријевала тих 2-3 мјесеца. Толико је ваљда протекло од тог њеног упућеног телефонског позива на који јој нисам одговорио. Једног, јединог, обичног позива који је био разлог те и такве јавне представе… Знала је да ће ме кад-тад срести, није јој била журба да се у ... Read More »
Не знају више, али знају боље од нас. И шта хоће и шта им треба. И како да се изборе за то. Увек те гледају у очи и не крију своја осећања. Не скривају свој плач, говоре више истине од нас, лепше се друже и то раде искључиво из потребе и љубави, због игре и дружења а не због користи ... Read More »
Zdravo živote moj, kako si? Kakav si? Najzad odvojih malo vremena za tebe i našu kaficu. Nismo se odavno čuli, videli, ni seli da ljudski porazgovaramo. Da vidimo gde smo, kako smo, kuda ćemo… Znam da si me tražio više puta… Znam i da si me molio da najzad obratim pažnju na tebe, ali ja nikako da stignem. Znam i ... Read More »
Nema veće i usiljenije parodije od toliko ushićenja, žurbe, nervoze i gužve pred Novu godinu. Njenog čekanja i iščekivanja. Osim neke formalnosti, navike, običaja i koliko toliko povoda da se nešto desi u tom, godinu dana čekanom, danu ili noći, zaista ništa drugo nema. Ili ga bar ja ne vidim. Ako nekada, tih ”golobradih godina” jesam – što i priznajem, s ... Read More »