(У међувремену су услишене молбе и иницијативе вјерних читалаца овог блога па се текстови ипак објављују на ћирилици и ијекавици)

Херцеговци тешко опраштају издају! Не, нисам нити ћу издати моју Херцеговину, изворном ијекавицом причам и након финих 16 година у Београду! Ко ме зна, ко ме гледа и чује, може рећи да сам јуче а не пре 16 година „узјахао“ уз ону бијелорудинску страну и напустио Билећу. Додуше, тада када сам је напуштао, долазећи у Београд на студије, та страна је била неупотребљива у ту сврху јер се преко Горажда није могло – ишло се на другу страну преко Подгорице, па по северу…

Иако је дакле не причам, овде ћу писати на екавици јер поштујем домаћина и већину места и државе из које пишем. Поштујем у крајњем случају и домен овог блога који се „тачка“ са „рс“ а не ба. И да будем искрен до краја – из обавезе према озбиљној компанији у којој радим скоро 10 година, као и озбиљној функцији коју у њој обављам, дужан сам да сву писану пословну комуникацију обављам на екавици. Што је сасвим нормално и што сам прихватио без поговора. Тако да ми је писана, тј „куцана“ екавица буквално ушла „под прсте“. Лако се ја „прешалтам“ кад треба написати некоме нешто на ијекавици, али у брзини живота овог, деси се да остане нека реч на екавици и онда још већи јади – коментаре мојих изворних „ијекавичара“ не знам али их могу претпоставити кад виде тако нешто… Познајем нас, више ће ме „коштати“ то једно испуштено слово на екавици него читав блог на њој. Овако сам све признао, коме се не свиђа, нека покуша разумети и опростити, а ко то не може, ја ћу њему то исто одмах урадити…

Али опет се некако надам и очекујем да ми то нико неће замерити, као и то што је блог писан латиницом. У суштини је то све мање битно. Овде је тежиште бачено на сасвим други аспект. Ћирилицу пишем руком и поштујем је изнад свега па и латинице, али избор латинице је у овом случају чисто техничко питање естетике, а не одсуства поштовања и вере у наше званично национално писмо. Само онај који се имало бави графиком и графичким дизајном, зна колико је потешкоћа пронаћи адекватан ћирилични фонт, а да он колико-толико буде леп за око и читање.

Овај блог је технички ограничен већ готовом изабраном „визуелном платформом“ на којој почива, а коју је, као и вечину осталог на „е-пољу“ предвидила и направила „латиничина рука“ запада. И као такав, има одређена ограничења по питању избора писма. Није да нисам пробао  неколико понуђених ћириличних фонтова које она нуди, али то ни нашта не личи, заиста. Што никако не значи да је латиница лепша, али морам признати да је за мене лично некако читљивија на овим мониторима… Нећу ваљда бити приморан да правим верзију блога на ијекавици и ћирилици?! Боље да за то време нешто ново напишемо, временом ионако сви оскудевамо.