То више није само грех појединаца, то је и државни грех! Убеђен сам да нам у овој земљи никада неће бити ни лепо, ни добро, ни мирно док се сваки овај случај не реши. Али не усамљеним и сопственим напорима биолошких родитеља који одвајају последњи динар од уста у те сврхе већ систематским напором државног апарата који ће, пре него што они сами помру, пронаћи ту људску гамад која се могла усудити на тако нешто… За њих је у паклу већ одавно ватра упаљена. Сами су је наложили! Ако не прођу у затвору као што тамо стандардно пролазе педофили и силеџије, у паклу их такав третман неће мимоићи. Шта их тамо чека, ватра ће им доћи као неки од бројних луксуза који су себи приуштили од прљавих пара које су добили након крађе и продаје нечег најневинијег и најбеспомоћнијег на овоме свету…

Niagara-Newborn-Baby-Girl-Photographer

Него, шта је фасцинантно? Можда чак и не верујући, обичан народ то некако мирно посматра, не стављајући се ни на тренутак у улогу уцвељених родитеља. Солидарности више нема… Хуманости још мање! Слуха и душе понајмање! Фејсбук група неке модерне, савремене српске кокошке без гласа броји најмање неколико стотина хиљада фанова док група тих крвавих и уцвељених бораца има тек неколико стотина саосећајних. Не осуђујем ни на тренутак те људе, али ако смем да закључим, треба и њима мало више и мало боље организације по питању маркетиншког подизања свести народу који ће својом моралном силом да притисне државу. Ево ја им се, поред свих својих бројних обавеза, као директор, између осталог и маркетинга, овом приликом стављам на располагање и помоћ… Само што неће добити мирног и учтивог директора него опасну разјарену звер, спремну на свако маркетиншко оружје само да правда буде бар „видно“ ближа. Јер, у овом случају, ја мислим да она никада неће нити може бити достигнута и задовољена! Ти родитељи су изгубили оно што им нико никада и ничим надокнадити не може! Али, лопови су и даље живи, међу нама и са нама, а године паклене робије плачу за њима… Попут плача украдених беба што им навече не дају мирно „ока склопити“, цркли од несанице, какви су! Каква је то људска олош у питању!

Kradljivci bebaПознајем једну величанствену жену, праву лафицу и другарчину којој се то догодило. И знам колико је тим људима тешко. А да несрећа буде максимална, то јој је било прво и једино дете. Она и њен фини муж су уложили и учинили све на овоме свету да сазнају, опет, све… И сазнали су, али какве вајде када живе у држави која се зове Србија! По том питању – бездушној и јадној Србији! Сазнали су како се сада зове, како му је „купљено“ презиме, у чије је руке отишло и где је сада то њихово „бебче“ украдено из тог првог и јединог мајчиног загрљаја… Наручја…

Сазнао сам и за случај жене из једног села са југа Србије којој су по порођају одмах украли бебу. Јадна жена, била ваљда утучена, скромна, некако је сувише мирно прихватила „неистину“ да јој је дете умрло на порођају па је то било довољно за нову „безболну“ крађу. Након 2 месеца је поново остала у другом стању, на порођај је дошла опет на исто место и опет исто прошла. Украли су јој и другу бебу, живу и здраву рођену! Тастатура ми се од мене најежила!

Колико су у заблуди и колико греше ти родитељи што су „умислили“ да им је неко покрао децу у породилишту говори и најновији податак. Од њих 43 који су своје тврдње поткрепили прикупљеним доказима, чак њих 42 је ДНК анализом доказало да су апсолутно у праву. Па ко је ту луд? Они или држава што им не верује?! А за мене лично, неће им веровати све док не реши и последњи такав, од око 10.000 тих „умишљених“ случаја. Тешко је тим родитељима! Уз то, још и теже зато што су апсолутно усамљени у својим напорима да дођу до своје живе и здраве деце, бар погледом, папиром… Без адекватне, брзе и одлучне помоћи државе у којој раде, живе и плаћају порез. Државе у којој се то догодило. Државе која је то дозволила, и то у својим званичним установама у којима је позапошљавала те људе, чије су плате порезом скупљали и они од којих су децу крали… Они су их фактички плаћали за ту способност да им децу украду и продају. Сада ми се ево и екран од тастатуре најежио! Све то на очиглед државе о којој сада брижни Стразбур води рачуна због своје немарности. Државе која као нешто покушава по том питању, али без икаквих резултата. Државе која је спремна да преврне читаву земаљску куглу и уложи стотине наших вртића, школа и болница да пронађе неке ликове који по белом свету продају неку другу, белу робу, а не – замислите наше украдене бебе по својој земљи и то по својим званичним „најхуманим“ установама. Па ће ми неко рећи да није до државе и њених бездушника који стављају 101 други приоритет испред тога!

„Не размишља“ нико о последицама свих тих крађа које сада као друштво вероватно већ увелико „живимо“, а то је да је сасвим могуће да је сада нека жена уствари свом мужу сестра од стрица, да је неки муж жени својој сада можда брат рођени… Да ће њхова деца бити таква и таква, у тим и таквим истим ситуацијама… Да се сада то неко наше дете одазива на нека чудна страна имена и нама нејасна презимена. Да прича неким другим језиком. Да воли неку другу „своју“ земљу, неке друге људе који се лажно теше називајући се његовим родитељима. Оне који лажу и себе и ту децу. Богата јалова господа који су хтели и добили дете „преко ноћи“, не проверавајући одакле је то дете и чије је, верујући да је можда с` неба пало или да га је рода донела?! И данас они као воле и могу волети ту децу, а нанели су тој истој деци више греха и неправде више него што ће им читав живот нанети. Нема речи, тој композицији грехова, један за другим, почев од оне прве лоповске локомотиве која вагонима иза себе вуче сав тај грешни терет за собом, дефинитивно краја нема…!

Цифра од 10.000 украдених беба у држави Србији није случајност да би се причало о спорадичности… То је један град, попут моје Билеће, украдених беба и малих бебчета… Попут ове мајушне са слике, први пут умотане и превијене… Склопимо сада очи и замислимо на тренутак најгласнији могући плач свих тих 10.000 беба истовремено које, тек украдене, вапе за својом мајком и њеним млеком… Е па оно што би чули том замисли, може комотно да опише о каквом и коликом греху се ту ради! Државо, срам те било – моментално помози тим људима, оснуј ако треба и Министарство за украдене бебе и спери са себе сав тај грех који си дозволила! А ко нам гарантује да га и даље не дозвољаваш?! Чувајте се будуће маме и тате! Ако треба и с ловачком пушком у породилиште уместо у ловиште, јер гадови се људски тамо лове, а живот се брани! Један нови, мали и беспомоћни, којем нико неће моћи помоћи ни сачувати га осим вас!

П.С. Може и свако од нас да помогне по овом питању. Без намере промоције овог блога (ако буду вределе његове речи, промоција му неће бити потребна), поделите овај текст друштву око себе и подигнимо свест људима за ово заиста тужно и поражавајуће дешавање… Име аутора није битно, битно је само да ли УВЕК имамо у себи оно што куца, оно што некада боли, оно што некада пати и саосећа?! Ако та свест буде довољно велика, а сада дефинитивно није, мања ће бити шанса да се овај ужас и сада некоме догоди. И даље дешава… Одмах испод имате 3 опције на који начин текст можете поделити с другима и тако можда спасити нечију бебу…

 

Препоручени блогови

  1. Svaka čast za ovaj tekstu. Ja mislim da je ovo poslednja kap u moru suza za ovim pokradenim bebama. Zadnji je čas da se ovaj Srpski narod probudi iz dubokog zimskog sna letargije i da svrgne ovu korumpiranu partijsku mašineriju i da izaberu ljude poput Saše Radulovića da ovu državu postave na zdrave temelje i da se procesuiraju svi koji su krali ovaj narod i našu decu još od radpada Jugoslavije pa na ovamo. Dosta je bilo. Nisam pristalica nikakvih partija ni parola već da se zavede red u ovu državu jer je Srpski narod to davni isčekuje. Zaista sam bio izrevoltiran ovim tekstom pa su ove rećenice same iz mene izašle u jednom dahu.Hvala još jednom imate divne tekstove. Pozrdav Mališa.

  2. Negoslava каже:

    Apsolutno se slažem sa Vašim stavom. Pogotovo sa osudom krađe beba.
    Ali, pomalo ogorčena, mada je davno bilo pa je onoliko ogorčenje isparilo, evo javno kažem da se kao novinar i kao bloger više neću uključivati u ovu temu.
    Obrazloženje- pisala sam o tome kada niko nije hteo ili smeo. Na molbu majke koja sumnja da i njena beba nije umrla kako joj je rečeno, nego da je ukradena.
    Otišla sam i na potpisivanje peticije kojom se traži da ovaj zločin ne zastareva.
    Pisala i sa tog događaja, na Fejsbuku, što je animiralo neke ljude koji rade poslove oko usvajanja dece- reč je bila o nekim ženama koje takođe smatraju da su im deca ukradena i koje se žale da im se ne omogućuje da usvoje decu. Ljudi su ponudili da pomognu, bilo je u nekim gradovima dece koja čekaju usvojenje, ali kada sam zatražila kontakt sa tim osobama ili makar da im se prenese poruka, naišla sam na zid.
    Ne znate koliko sam bila tužna i koliko sam tim činom ćutanja povređena. Da mi je rečeno makar, ne možemo, ne smemo, nećemo, bilo bi mi lakše. Ovako, kukala sam nad tuđim grobom, a oni koji su izazvali tu kuknjavu lepo su se sklonili u stranu.
    Do tada, naglašavam, bila sma njihov heroj.
    I dan danas mi nije jasno o čemu je tu reč i za šta sam im zapravo poslužila- mislim, zašto im je zapravo trebalo moje pisanje.
    Normalno je i to da s eosećam pomalo iskorišćenom.
    Ne znam…

  3. Sopček Đura каже:

    DOTAKLI SMO DNO SEPTIČKE JAME !!!
    Ovom vrstom KRIMINALA NAJGORE VRSTE moraju pod hitno da se dohvate nadležne institucije u Stradiji !!!
    O ovoj raboti, treba svakodnevno da se piše i govori.
    Kako reče jedan naš ugledni psiholog: „Zaostajemo za civilizovanim društvima, ne 50, nego 250 godina“!
    Znam da i u tim društvima ima kriminalaca, pedofila, ubica, lažova… Ali, to su delovi društva koji predstavljaju zanemarljiv procenat!?
    Da je to zaista tako, pokazuje njihovo uređenje, zakoni, standard i, pre svega, SVEST i KULTURA!
    A kultura je veoma širok pojam!
    Kada ovo pišem, mislim npr. na Island, UK, Norvešku, Švedsku, Finsku, Francusku, Belgiju, Dansku, Luksemburg, Švajcarsku, Austriju, Japan, Južnu Koreju, Australiju, Novi Zeland, Kanadu, USA…
    Naša „kultura“ nam NIKADA neće dozvoliti da dostignemo pomenuta društva, jer, ako ikada i dođemo na njihov sadašnji nivo, oni će tada biti 375 godina ispred nas…

  4. milos каже:

    Nista se ljudi ne brinite,ja licno nisam verovao,dok sam bio mladji,ali sad verujem,da postoji nesto sto to uredjuje.sve sto u zivotu uradis vrati se,ili tebi ili nekom od tvojih potomaka.kad ucinis tako nesto i mnostvo ljudi te kunu i proklinju,to se uvek,ali uvek vrati,tacno ono sto si drugom ucinio a da taj to nije zasluzio,jer ti ni na senku nije stao,to ti se vrati,ili tebi ili nekom tvom.iskusio ja to na svojoj kozi,a i neka sam.sve se vrti u krug.imam lekara u komsiluku,kome se izdesavalo svasta,i nije dzabe,i ako je…..vsakog neka stigne po zasluzi.

  5. vitez каже:

    To je bio državni projekat a ne pojedinačni skup slučajeva.
    Ko se borio za opstanak zemlje nosio je sa sobom i ovo pitanje u nizu nakaradnosti.

  6. jovankamihajlovic каже:

    vo me licno dotice jer su i meni zlotvori u koje smo svi imali poverenje / doktori i medicinske sestre/ ukrali i ko zna sta uradili sa mojim sinom rodjenim 04.01.1988. godine u bolnici visegradska u beogradu. neka im bog naplati sve moje muke i patnje

  7. Nikola Milovic каже:

    Sugutno je da je to nesto sto normalna ljudska svjesnost ni u kom slucaju ne moze i ne smije da odobri ili da ostane neutralan u osudi toga.
    Ali narode Srbije, vi sami pravite mnogo veci grijeh svakodnevno i svake godine, nesvjesno ubijajuci 20 do 50 hiljada beba -ABORTUSIMA. Vi sami ubijate svoju djecu samo radi par minuta seksualnog uzivanja. A onda vam taj „proizvod vaseg minutnog uzivanja“ nije vise potreban
    Bolje bi bilo da tu pobijenu nerodjenu djecu , ko zna na kakav zvjerski nacin unistenu, prodate kao sto se to radi sa 10000 zive i rodjene djece,jer bi u svijetu bila genetika srpska razirena i jednod dana bi u svijetu bilo mnogo cise Srba nego u Srbiji.
    Zamislite : vi u Srbiji, svake godine ubijete 40 000 djece !!! .Mnogo vise sami sebe ubijate ,nego sto vas je izginulo u svim dosadasnjim ratovima od Kosova do danas .IZRACUNAJTE.
    Jedino rjesenje , da ne pravite toliki grijeh i sramotu, da se vise okrenete vjeri u Boga i da nesto naucite iz istorije i proslosti, sto ste sve odbacili po savjetu zapada, sto vam govori da se ne osvrcete na proslost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *