Ђевојко моја драга, да ми извиреш на прађедовском имању у мојим Пађенима, да лијечиш не знам шта, а не само што помажеш, како тврде твоји маркетинг стручњаци. Да те кроз злато филтрирају и да те на сламчицу пуне, са мојом си кућом завршила. Раскидам без икаквог компромиса нашу вишегодишњу и интензивну љубав која је значила и мени, али доста више твојим оцима који стоје иза тебе. Прокурвала си се на брзину, драга моја. Са цијеном. Не знам је ли ти то ико рекао до сада. Сељанко моја питка, па ти си наша, не циједе тебе са врха Килиманџара и не довозе те редови шлепера из Танзаније него од подно нашег недалеког и честитог Радана. Не извиреш ти на нечијој туђој земљи па да свој народ сматраш стадом оваца сува грла, него на нашој српској, тј. у власништву свих нас, без обзира ко те је пожелио и ко зна како добио на 99 година. Да, да, овог народа коме си тако високо подигла сукњу, а не даш се свакоме.

Добро се сјећам, прије само неколико мјесеци, љубависали смо се за 48 динара. И тада сам ти рекао да ниси баш јефтина. Не због тог што те можда ја не могу имати и приуштити у довољној мјери, него што те, српска изворна друго, не може у земљи Србији имати ко год пожели и коме си год потребна, а вани ако гдје идеш, јаши ти међ’ облацима колико ти воља. Све си мјере превршила.

Нестаје ли те, да ти неће можда извор пресушити те оде под небеса? Како те није срамота да стојиш на сваком ћошку и полугола флертујеш у тим високим штиклама. Ако си толико вриједна, скупа и ријетка, није ти пало на памет да се нудиш само у апотекама. Који ћеш нам ђаво свугдје и иза сваког ћошка? Свима си нам медвјеђу услугу учинила. Била си једна једина по свему, а сада су и неке друге даме, сличних штикли, исте боје косе и укуса, видиле да могу јахати кога стигну па вас сада, ниједне кукавице, нема на рафовима испод 45-50 динара. Ако би која поштена и јефтинија залутала, нико је не би ни хтио, јер ко зна шта мисле о њој.

Срећан ти пут драга. Пратићу те и даље. Шмекаћемо се у пролазу, ако ништа. Да ћеш ми недостајати, хоћеш. Можда се негдје код некога и огребем за тебе, а можда ти једног дана и опростим. До тада ћу своје бубреге мазити неком другом. Недостајаће ми твоја питкост, али и онај узак струк који сам једном руком тако лагано обухватао док смо плесали водени танго…

P.S. Остављам могућност да је и Маxи преузео улогу твог макроа и својом маржом умијешао прсте у твој курварлук, али то не мијења ствар да си се прокурвала. То ти мораш да пратиш.

P.P.S. Још једна ствар која озбиљно алудира на моралност и бригу према твом народу, једна си од ријетких која неће да се удебља за та додатна 3,5l. Нешто си па сад ти паметна па те нема у бидонима од 5l гдје би те народ свакако јефтиније добијао и имао. Није теби до народа, ђевојко, зато мало „морген“ из мог живота!

 

Уколико сматрате да ће текст бити занимљив и користан некој Вашој блиској особи, слободно га подијелите.

Related Posts

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *