Ја не знам шта ти људи мисле. А још мање знам шта мисле они који стално иду код њих по воће и поврће. То што се данас дешава на београдским пијацама за добре је психоанализе и озбиљног економског разматрања. Нема шта да околишам и уводим у тему – безобразно су прескупе! Не скупе и неповољне, него баш тако – недопустиво и безобразно прескупе!
Да ли је уопште пијаца оно што је вијековима уназад била и значила? Симбол здравља, скромности, земље, села, домаћинлука, здраве и свјеже хране, воћа и поврћа? Ако ћемо искрено и јефтиноће! Просто сумњам да јесте. Онај који производи одавно ту више не продаје. Бар на овим београдским. Такви су заиста ријетки и препознају се, ни по чему друго него по израбљеним рукама. Завирите мало у руке и прсте ваших омиљених „паора“ на пијацама који све оно што се налази на њиховим тезгама по обичају набављају „од једног поштеног сељака из села надомак Београда“. Док год им не видите „константно“ црно испод ноктију, нећете ту видјети ни село, ни сељака, ни природу, а врло вјероватно, ни здравље. Онда, на тим пијацама, чини ми се, има више увозног и непровјереног воћа и поврћа, него ли дарова из наше напаћене српске земље, убране или извађене од стране вриједног сељака. И како онда могу бити оно што су некад биле? Мислим да је у питању велика злоупотреба тог њиховог имена. Сада ми то све више личи на модерни вашар хране и препродаваца са Кванташа него ли на излет по оно мало здравља што нам је преостало у тој данашњој храни коју данас конзумирамо, а која је све затрованија и затрованија.
Извор фото: retailserbia.com/
Пијаца је данас прости ред накупаца, закупаца и трговаца који су, уз све поштовање, умислили да су уствари они ти који крваре да произведу оно што се налази на њиховој тезги. Замијенили су и глумачке и економске улоге са њима, само нису труд, зној и мотику. Пошто заиста не посјећујем друге пијаце, волио бих да се овим својим текстом огријешим о све друге београдске пијаце, али просто сумњам да ћу. Претпостављам да је мање-више свака иста.
Шта ме је навело да напишем овај блог? Па „ситница“ једна. И то само једна у низу, испред свих оних претходних и сличних које су ме већ на истом том мјесту „иситниле“ до самог закључка да се „пружи које слово на `артију. Прије неколико дана на Бежанијској пијаци купих мандарине и платих их 180 динара. Прије петнаестак дана сам их на истом мјесту купио за 250 динара. Поред њих, купим још црвени лук, тзв. капулу и платим је 120 динара. Исту ноћ у шетњи свратим до Максија који је удаљен не више од 400м од те пијаце и видим, мандарине 99 динара. Црвени лук свега 67 динара. Ништа и ни почему лошији, ако не чак и бољи и крупнији од оног „сељачког“ на пијаци. Стицајем околности, на пијацу сам дошао циљано због набавке рибе, а мандарине и лук су били успутна и случајна куповина. Да сам наставио даље са куповином воћа и поврћа и накнадним поређењем њихових цијена у Максију, моје разочарење би сигурно било још веће и убједљивије. Не, ово никако није реклама за Макси, за који иначе и не могу ништа лоше да кажем, а да ли је антиреклама за ове пијачаре који су изгубили сваку мјеру, не знам. Сами процијените или бар обратите пажњу на оно црно испод ноктију или на ону етикету гдје је цијена исписана. Исту ону коју има и Макси и Темпо и Универ Експорт и Гомекс и други малопродајни ланци…
Није то реално. Посебно када се у старту зна да на пијаци још нико никада није видио фискални рачун, а још мање фискалну касу. Дакле, 20% предности имају, а да пуцањ за почетак конкурентске трке није није ни пукао. Умјесто да буду јефтинији од свих других за тих 20%, они су од њих скупљи и до 80-90%. Друго, ја не знам да ли ико икада провјерава поријекло и исправност (затрованост) те робе на пијацама. Ови у овим системима сигурно имају неку процедуру, јер постоји одговорност за какву-такву исправност свега тамо купљеног. Карикирам, али можда и не – поред мјесечног најма тезге и горива до Кванташа ту практично других трошкова нема, а они се усуђују да буду и бивају толико скупљи од ове званичне продаје по ланцима и малим приватним продавницама. Па ко је ту луд или глуп? Изгледа само онај који то себи дозвољава… Јер, да је другачије, мало би они са већом стрепњом и опрезом исписивали те своје мегаломанске цијене.
Не знам у којем они филму глуме, али ти пијачни биоскопи су и даље пуни. Чини ми се, све више шетњом без кеса него са кесама. Проваљени су, изгледа. Незадовољство публике се полако, али сигурно шири и преноси на незадовољство пијачних глумаца који се навелико жале како је посао опао због короне. Јашта, ево народ једе све мање воћа и поврћа због ковида. Драги накупци, сведите ви ваше цијене на разумну мјеру па да видите како ће тај ваш ковид „оханути“… Није свака пијаца у Београду напуцана пиљара на Врачару гдје то можда и пролази.
Право је питање ко ће се ту прије опаметити. Што се мене тиче, бар једно вријеме, њихове представе ће бити узалудне. Па ко воли нека изволи!
Уколико сматрате да ће текст бити занимљив и користан некој Вашој блиској особи, слободно га подијелите.
