Мојој мајци дугујем доста тога у животу и то ће вјероватно бити једини мој дуг у животу који нећу моћи никад вратити. Кратак је један живот, колико год он трајао да се то успије. Адекватно васпитање, поступање, чињење, брига, усађене навике, принципи, врлине и вриједности изграђене код дјетета… На много тога од свега набројаног родитељи итекако могу да утичу код дјеце. Не само у том тренутку одрастања него буквално за читав живот.

Једна од њих таква је и ова о којој желим да пишем. На први мах безазлена и безначајна, али само они који је носе и не скидају са себе 365 дана у години, знају и знаће о чему ја то овдје пишем. Њено величанство – поткошуља. Тих педесетак грама памука да буде толико битно да о њему неко пише? Што се мене тиче, не битно него пребитно. Сваки пут кад веома веома ријетко из неког разлога останем без ње, увјерим се у то све дубље и дубље. Као да фали дио мене. Било то зима или љето, подједнако је. Без ње не устајем, без ње не лијежем. Неко ће рећи да је то прости комад навике усађен од малена и ништа друго. Можда јесте, можда није, али њена корист и значај у свакодневном битисању за мене немају цијену. То је толико једна здрава пракса да је описати не могу иако ево покушавам.

Извор фото: www.pcelicamaja.com/ (најпознатији и и најквалитетнији бренд дјечје гардеробе у региону са сједиштем у Билећи)

Знам ја да они који је не носе, да је сада живи никад обукли не би. Прохујало с вихором. Исто као што знам, да оно који је стално носе да би се можда прије гаћица него ње одрекли. Не покушавам ја да јој подигнем вриједност акција међу старијим и формираним свијетом. Знам и код себе лично како то тешко иде за неке ствари, али желим да покушам да утичем на родитеље, а првенствено на мајке да од малена практикују ту веома драгоцјену животну навику која се тиче облачења. Нека ми вјерују на ријеч да ће им једног брзог дана, са трајањем тог осјећаја доживотно, њихова дјеца бити веома веома захвална. Као што сам ја мојој мајци. Само нека крену и пробају па нека онда дјеца када мало порасту нека преломе, хоће ли или неће. Код мање дјеце је то скоро обавезан одјевни предмет, али код старије, а поготово оне у пубертетској доби, питање је. То је код њих сада вјероватно и предмет подсмијеха и „сељаклука“. „Демоде тебра“. А јој сељанке…

Није то, нажалост, само међу њима. Знам, а и видим да је то предмет чуђења и међу одраслима. Као да је не знам како она дјелује некоме сељанкасто онако видна испод бијеле кошуље. Можда је некоме модерније и моћније да му испод кошуље кроз оне наборе изнад или испод дугмића избијају длачурине или недавно депилиране длачице све са доље пупком који знају да изгледају као да је Чаплин пупцу пресијецао. Можда је некоме „кул“ да му љети једнобојне кошуље буду офарбане и преливене знојем тамо гдје се год он скупља и прелива на тијелу. Сваку грашку друже кошуља скупља и баца другима пред очи. Није прикладно ни хвалисати се својом личном толеранцијом на зној и њене „мирисе“. Можда је некоме здравије када је хладно или хладњикаво да се модира без ње, али мени све то није и никада бити неће. Она мени толико значи да би ме само чудо натјерало да је се одрекнем. Како и бих кад с њима на себи проводим више времена него са својом женом. Толику интиму нико не може угрозити. Ако икада и тестамент будем писао, знам да је нећу прескочити, мада послије овог текста иако заборавим, биће она на мени;-).

Извор фото: www.pcelicamaja.com/ (најпознатији и најквалитетнији бренд дјечје гардеробе у региону са сједиштем у Билећи)

Не постоји јефтинији и једноставнији, а кориснији комад гардеробе који је човјек на себе навлачио. Можда им једино гаће парирају, али хајде ево да признамо једни другима, колико често гледамо, купујемо и носимо просте, једноставне бијеле гаће? Па ужасно ријетко. Њих су прегазили разни трендови и помодарство у виду шаренила, апликација, боја, кројева и модела да се некад човјек запита за шта оне служе. Да покрију гузицу и полни орган, уједно их и хигијенски заштите или да некога фасцинирају или престраше. Некога ко обично није тај неко ко их носи. Уби` ме ако се оне већински и не купују због некога другог. Зато сви ми у фиокама имамо гаће за нас и сваки дан и гаће за неке специјалне или специјалније прилике. Ове прве могу бити и изблиједиле, може их и мољац начети негдје ако хоће, може им и гума попустити усљед старости, али ове друге, морају бити под конац. Репрезентативне и моћне да не би случајно кога обрукале.

Аууу па зар баш толико вас мора помислити одмах на оне радње и вођење љубави. Па има ваљда још пуно радњи гдје гаће могу блицнути, а да није пусти секс. Спорт, тренинг, планинарење, путовање с цимеркама или цимерима и слично. Е тако је данас с гаћама док је моја веселица поткошуља већ ко зна колико деценија доследна самој себи и свом изгледу. Бијела, једноставна и компактна, у смислу да јој није нико скидао скалп као што је нпр. женским гаћама које се сада одазивају на име – танга. То су оне – напријед нешто или скоро нешто, назад ништа. Ко зна шта ће још смислити и хоће ли надмашити чиме већ постојећу комбинацију ништа нигдје. Мислим да их је у тим неким екстремним ситуацијама, елегантније и поштеније никако не носити. Додуше, као да се и поткошуље на свим овим горе побројаним приликама јавно не истичу, али ето ти данас заиста ма`нити и одметнути модни трендови њу ипак заобиђоше и ништа им не могаше. Она је углавном и даље каква је увијек била. Знам ја да и њих има у разним бојама, за дјецу и са неким апликацијама, али за одрасле високо на трону поносно сједи бијела, једноставна и увијек истог или сличног кроја – њено височанство – краљица поткошуља. Само је питање материјала, његове дебљине и рада. Оне ребрасте и тање су свакако приличније за љетњи период. Дебље и пуније зими.

Неко ће рећи па који ће му ђаво љети? Па из корисно истог разлога као и зими. Прије свега, ја мислим да је чиста бијела поткошуља прије свега веома значајан хигијенски одјевни подухват. Тијело је ипак тијело и не треба га на свашта прислањати, нарочито не на оне најосјетљивије дијелове. Лако се може ознојена и промијенити у било којој ситуацији, за разлику од временског почека да се кошуља осуши и потом по себи остави оне бијеле трагове сопствене соли по себи. Ваљда не требам објашњавати шта ће она зими. А јој јада ако се деси да је нема или да нема друге суве па се даље мора без ње наставити. Или радити на плацу или трчати на наредни састанак. Те нелагоде ја вам не могу описати. Зато ја могу свугдје и без новчаника и резервне гуме, али без ње, бар једне у ауту нигдје и никада. Љубав је то вјечна!

Драги родтељи мале дјеце, без обзира на сумануте трендове, пружите својој дјеци шансу и могућност да их заволе и да се друже са њом читавог живота. Ако вам је стало до здравља, хигијене и уредности ваше дјеце, вјерујем да би ме могли послушати. Једна или двије сезоне су сасвим довољне да та љубав плане, распламса се и гори до вјечности. Живјела краљица!

Извор фото: www.samoklikni.com

Уколико сматрате да ће текст бити занимљив и користан некој Вашој блиској особи, слободно га подијелите.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *