Za razliku od većine prethodnih tema, ova već u svom naslovu govori dosta. Nije joj potrebna ona uvodna neizvesnost u smislu „Šta pisac hoće da kaže?“ Ko me iole zna, zna da sam esteta, da težim i da veliku pažnju pridajem svemu što je lepo. Ko me malo i više od toga zna, zna da još veću pažnju pridajem najlepšoj lepoti od svih lepota – onoj ženskoj. Lepoti koja komotno, rame uz rame, po svojoj moći i divoti može da stane pored one dečje, kao i svih onih lepota koje majka priroda svojim „temperama“ može naslikati i dočarati našim očima…
Više nego pameti i izgleda, bio sam te sreće da mi je ženska lepota mog okruženja uvek nekako ukazivala svoju naklonost. Htela me je. Što samo očima, što društvom, što blizinom, što emocijama. Ne mogu reći da je kao pasionirani esteta tim istim očima nisam svesno ili nesvesno i prizivao, tražio. Kao što prizivam sve one prirodne lepote kojih ću sigurno nezasit i skončati… Rekoh, imao sam sreće. Da, jesam. Tu sreću sam prigrabio, potvrdio i osigurao brakom i jednom drugom srećom koja se zove Sanja i koja, po meni neskromnom, predstavlja oličenje jednog vida te ženske lepote. I što je najbitnije, one prirodne lepote što ju je jedna majka na svet donela bez svih onih naknadnih „građevinskih radova“ na telu zvanom ženskom i iniciranih umom iste svojine.
Ja ne znam da li ljudi toliko obraćaju pažnju i koliko se to danas primećuje i konstatuje na našem svakom napravljenom koraku i prebačenom kanalu. Ne znam za druge, ali ja, u najbližem društvu poznat kako „mister sveprimetni“, u njenoj primeni, primećujem opšti procvat i preporod nekoliko smerova „građevinske nauke.“ Onaj molerski, estetski, lažni, pomoćni, prividni… A gradilišta na sve strane. Primećuju se već izdaleka po kranovima koji izbijaju kao puževi posle kiše i koje vetar okreće i vrti u smeru što debljih novčanika. Sve popularniji hirurg-inženjeri krvavih ruku, prljavi, znojavi i premoreni. Bušotina toliko da se i mozak polako, ali sigurno prazni. Budućih kupaca i vlasnika tih velelepnih rukotvorina, kao pleve tokom plasta sena. Redovi kamiona i mešalica sa veštačkim materijalima, pomoćnim sredstvima i dizalicama sopstvene cene i lepote. Proizvodnja magle za tuđe oči u punom jeku da je i bistrina oštrog oka rasterati ne može. Kantine pune kompleksa, sujete i zavisti pa ko više kutlačom zahvati! Opšta predstava u svrhu sticanja i isticanja nečega što Bog i majka priroda nekome nisu podarili. U glavnoj ulozi – ženska lepota!
Lepa je, jel` da? Ne znam ni ko je ni šta je, ali da bar slikom poštedim ove naše javne „lepotice“!
Lepota je lepota i ona nema ni ime ni prezime! Lepa žena je lepa žena! Jeste, niko to ne spori samo što ću ja sada ova dva prethodna uzvičnika zameniti upitnicima – ??! Hajmo lagano, ali zasluženo – m`rš oba gore! Nije svaka lepota lepota! Niti je bila niti će to ikada biti! Kako neko može poistovetiti lepotu žene bez ili sa vrlo malo umerene šminke i onu sa „kilo kolor jupola“ na njoj. Kako neko može poistovetiti lepotu ženu sa svim svojim prirodnim oblinama i onu sa rekama silikona u njoj. Ili onu sportski građenu sa onom koja ima više sunđera i žice na sebi nego ova garnitura „podamnom“.
Najlakše je reći: „Jooj kako je lepa, prelepa! Lepotica! Bomba!“ Ali, u slučaju ženske lepote, lepota nikada ne bi smela biti samo „u očima posmatrača“ i kako je one dožive i doživljavaju. Ona mora da ide dublje, sve do mozga koji je dužan da primeti, konstatuje i zaključi neke stvari, ako baš iskreno i temeljno hoće da pristupi njenoj oceni… Da žena, na primer, danas ima toliko načina da prikrije i preobrati nešto nedovoljno lepo, a stvori i istakne ono što nema ili vrlo malo ima, da to je više „Univerzitet“ postao, a ne jedna njegova nauka ili fakultet. Da se razumemo, svako ima pravo da od svog života i tela radi što god hoće. Ništa to nije za zameranje, treba svi da težimo tome da budemo zadovoljniji i sa samim sobom, ali previše se nekako priča o tim lepoticama, a da niko ne zazire od toga koliko nafte ili PVC materijala koji se pravi od nje ima u i na toj lepotici. I meni to smeta, jer pored tolike i takve lepote, ona većinska prirodna i prosečna ženska lepota retko dobija svoju šansu. Retko dolazi do takvog izražaja, pažnje i ocene, jer se ne vidi od „dima pregorele nafte“ koji ih prekriva i guta.
Retka je više danas ona lepota naših baka i majki koje ponosno gledamo, neko na onim crno-belim, a neko na kolor fotografijama. Te žene su imale neke druge životne proritete… Jednostavno, ostavljale su lepotu da živi na njima i sa njima. Nisu se iživljavale nad njom, kao dobar deo današnjih žena i devojaka koje ne shvataju da nije poenta da svaka liči na svaku, već da svaka liči na samu sebe… E, to se danas primećuje iz aviona! To se danas ceni! To se izdvaja iz „mora lepote“ i prepričava na zapljusnutim dokovima međ` umornim mornarima željnih one prave iskonske ženske lepote nakon dugog lutanja i plovidbe! To zaslužuje 10-tku na svim fakultetima pomenutog Univerziteta! To se zove ženska lepota!
BOGINJA PRIRODNE LEPOTE!
O ukusima se davno prestalo raspravljati i svađati. Niti na ovaj blog treba tako gledati. Ja samo želim da skrenem pažnju i uputim apel da, u kontekstu čestog i olakog idealizovanja ženske lepote, vrednujemo njen put i njenu prirodu. Da obratimo pažnju i bar umom, pri onom obaveznom divljenju, razdvojimo te lepote na one veštačke, silovane i „majčinske“. Da na trenutak pomislimo kakva je ta „lepotica“ bila pre svih tih ugradnji i nadogradnji, laži i prevara. Kakva bi bila bez „onoliko i toliko“ uloženog novca u svoju lepotu? Kakva bi bila da je tvorac Fotošopa skončao pre svog izuma? Kakva bi bila da joj vratimo one njene sisiće, „nosiće“, borice, jagodice, donja rebarca, kapke, podočnjake…? Da joj ispumpamo „guziće i usniće“, a napumpamo njihove stomačiće? Umesto majke prirode, nacrtamo opet njihove borice, pobrišemo im tatoo obrvice, a od uvojaka smotamo „fejk“ sarmice. Da povadimo i pobacamo iz nje i sa nje sve što nije njeno i majčino joj? Da se zapitamo kakva je ujutru u odsustvu „make up jupola“, kad je onaj alarm šine i prestravi je novim danom i obavezama? Kakva je kad pređe sa „one strane“ kamere? Kakva je kad spava? Kakva je kad pati, kakva je kad plače? Kakva je kad se lepota iz „oka posmatrača“ pomeri ipak malo dublje… Lepa?
