Mnogo toga na ovome svetu u suštini nije bitno, a prokleti čovek teži, trči i srlja kao da je sve to nebitno najbitnije moguće… Mnogo toga nije bitno, dok ono zaista najbitnije ne pokaže koliko je sve ono „najbitnije“ u suštini nebitno… Mnogo toga nije bitno, ali u biti mi ipak živimo za „bitnost“ u svim tim nebitnostima. Mislimo da smo i sebi i drugima vredniji i bitniji zbog svih tih nebitnosti kojima tako bitno služimo i robujemo…
Izvor fotografije: www.justcreative.com
Mnogo toga na ovom svetu nije bitno, pa ni to koliko i kako grešimo u poimanju i razlučivanju onog bitnog od nebitnog… I već tu pravimo užasno bitnu grešku sa naizgled nebitnim posledicama… Jer, mnogo toga na ovom svetu, za život koji živimo, i zaista nije bitno, ali nekom čudnom ustaljenom praksom tog istog života učinili smo da to nebitno tako lako postane užasno bitno. Ne samo postane, nego i tako nadmoćno ovlada nama praveći od ljudske rase večne životne „krajputaše“ koji svoj pravi, bitni, izvorni i duhovni put podređuju onim krivim, nebitnim, nametnutim i telesnim… Tj. istim onim putevima kojima svakodnevno, iskonskim nagonom opstanka, hranimo naša telesna zadovoljstva, dok ona duhovna, potpuno skrajnuta, zanemarena i skoro zaboravljena bukvalno umiru od gladi…
Izvor fotografije: www.krisklais.com
Mnogo toga na ovom svetu u suštini nije bitno… Između ostalog, ni to koliko si bogat, nego koliko ti je bogat život.
Nije ni bitno koliko zarađuješ nego, koliko zdravlja ulažeš u tu zaradu.
Nije bitno koliko imaš, nego koliko drugom daješ.
Nije bitno kolika ti je porodica, nego koliko ima složnosti u njoj.
Nije bitno koliko imaš sna, nego koliko ima mira u tom snu.
Nije bitno šta voziš, nego kako voziš.
Nije bitno kako žive tvoji roditelji, bitno je koliko pridaješ smisla tom njihovom životu.
Nije bitno da te voli svako, nego da ti zaista voliš nekoga.
Nije bitno koliko znanja ima u tebi nego, koliko tog znanja “oseti” tvoj život.
Nije bitno koliko puno čitaš, nego šta i od koga čitaš.
Nije bitno da li lažemo, bitno je da li i koliko te laži nekoga bole.
Nije bitno koliko si imao žena, bitno je da li imaš jednu, onu pravu.
Nije bitno da li znaš da pevaš i sviraš gitaru, bitno je da li znaš da se veseliš.
Nije bitno koliko neko ima godina, bitno je da li mu je srce za nekim još uvek mlado.
Nije bitno da li veruješ, nego kako i u šta veruješ.
Nije bitno plačeš li, nego zbog koga i čega plačeš.
Nije bitno gde ideš i gde si išao, nego s kim si išao.
Nije bitno što malo spavaš, već šta i koliko budan uradiš.
Nije bitno jesi li dobio šamar, nego ko te je ošamario.
Nije bitno koliko ti misliš da imaš prijatelja, nego koliko život „pokaže” da ih imaš.
Nije bitno da slika stoji na zidu samo zarad nečijeg potpisa. Bitno je da je naslikana „zbog tebe”.
Nije bitno da li ti je lepa žena, nego koliko lepog izlazi iz nje.
Nije bitno koliko imaš braće i sestara, nego koliko oni imaju tebe.
Nije bitna visina nečijeg tona, bitna je njegova suština i „daljina“.
Nije bitno da li te nešto boli, bitno je da li će i koliko brzo proći.
Nije bitno koliko radiš, nego šta i koliko uradiš.
Nije bitno koje si vere, nego koliko „vere u tebe“ ima za drugoga.
Nije bitno da li imaš kućnog ljubimca, bitno je da li on ima tebe.
Nije bitno da li i kakvu kafu piješ, bitno je s kim je piješ.
Nije bitno s kim pričaš nego o čemu s tim nekim pričaš.
Nije bitno koliko voliš svoje dete nego šta i kako činiš da ono voli sebe.
Nije bitno da li znaš da plivaš, bitno je da ostaneš neutopljen.
Nije bitno koliko pušiš, bitno je da li uopšte pušiš!?
Nije bitno kako se ljubiš, nego čije usne ljubiš.
Nije bitno da li si ostavljen ili ostavljaš, bitna je vera da te čeka onaj koji te zaslužuje.
Nije bitno plačeš li, bitno je kolike su suze plača tvog.
Nije bitno koliko često nekoga viđaš, nego kakvi ste kad se vidite.
Nije bitno gde, ko i u čemu živi, bitno je da se još uvek zdravo živi.
Nije bitno da li praviš korak napred ili nazad, bitno je da ga praviš u pravom smeru i u pravo vreme.
Nije bitno da li veruješ u duhove, bitno je da svi „vide“ i veruju u taj tvoj.
DOBRI DUH CASPER -© 2013 Classic Media, LLC. CASPER
Nije bitno da li si ponekad gladan, nego koliko si često zdravlja sit.
Nije bitno šta ti u mozak ulazi, bitno je šta iz njega izlazi.
Nije bitno kad bilo šta izgubiš, bitno je da ne izgubiš i svoje zdravlje sa tim izgubljenim.
Nije bitna blizina izvora, bitno je da je njegova voda za piće.
Nije bitno koliko si prijatelja spletom okolnosti izgubio, bitno je koliko ćeš ih svojom zaslugom novih steći.
Nije bitno da li ponekad plačeš, bitno je da nisi stalno uplakan.
Nije bitno da li pas laje, nego da li si zaslužio da te ujede.
Nije bitno s koliko si žena spavao, nego sa koliko njih zagrljenih si prespavao.
Nije bitno koliko vredi sat na tvojoj ruci, bitno je da je tačan i da te čini takvog.
Nije bitno da li imaš zgodnog i bogatog frajera, bitno je da imaš čoveka pored sebe.
Nije bitna tvrdoća jastuka koliko je nekada bitna „netvrdoća“ tvoje glave.
Nije bitno koliko dobijaš, bitno je koliko toga nekome prosleđuješ.
Nije bitno da li je ljubav teška ili laka, bitno je da se ona još uvek tako zove.
Nije bitno da li je kraj ili početak, ako je repriza moguća i postoji.
Nije bitno od koga si, nego kakav si.
Nije bitno koliko imaš godina, nego koliko one imaju tebe.
Nije bitno patiš li, nego koliko ćeš dugo patiti.
Nije bitno šta ćeš deci ostaviti, nego kakve ćeš ih ostaviti.
Nije bitno što cveće cveta, ako ne vene u tebi voljenim rukama.
I tako u nedogled, dragi moji… U nedogled raznim nebitnostima koje naše živote terete, razapinju i čereče čineći ih dosta komplikovanijim, neiskrenijim i sve težim za živeti. „Nažderavamo“ naša tela i „parimo“ naše oči svim i svačim, a o presahlom duhu malo ko i razmišlja. Nije više bitno šta i kako osećamo, nego gde i šta „vidimo“ i šta od toga očajnički želimo… Čulu „vida“ smo podredili sva ostala čula, jer nije bitna dubina duha, već „plitkoća“ uma i svega materijalnog što mu se nudi. Ozbiljna dijagnoza savremene ljudske rase koju bih nazvao „SPIRIT MORTE“.
Veliku pozdrav za Vas, mog zemljaka. Vrlo sam ponosna što među mladim ljudima postoji tako odvažan i razborit mlad čovek koji sve što napiše, kako kažu u narodu „svaka mu je na mestu“. Divim Vam se i drago mi je što još mogu nešto pametno čuti i naučiti od Vas, u ovim godinama. Hvala Vam za svaku napisanu reč, opčemenjuje me i podseća na to šta je bitno u životu svakog čoveka. Daj bože, da drugi shvate poruke i dubinu misli koje ste napisali. Veliki pozdrav od mene, ponosne ćerke divnog čoveka iz Popovog polja, hercegovka po imenu, poreklu, vaspitanju, shvatanjimai a zemunka, samo po rođenju.
„Nije bitno kolika ti je porodica, nego koliko ima složnosti u njoj.
Nije bitno da te voli svako, nego da ti zaista voliš nekoga.
Nije bitno da li lažemo, bitno je da li i koliko te laži nekoga bole.
Nije bitno koliko si imao žena, bitno je da li imaš jednu, onu pravu.
Nije bitno da li ti je lepa žena, nego koliko lepog izlazi iz nje.
Nije bitno da li si ostavljen ili ostavljaš, bitna je vera da te čeka onaj koji te zaslužuje.
Nije bitno da li je ljubav teška ili laka, bitno je da se ona još uvek tako zove.“
Ja sam odabrala ono što me je „najviše dotaklo“ i ne bih kvarila svojim komentarom,
ovdje je stvarno dosta toga rečeno što nam je u životu, zaista, bitno.
Bit-misao o biti i bitnim karakteristikama onog o cemu mislimo.
Pozdrav Bobane