Sama reč „romantika“, da kojim slučajem i ne predstavlja romantiku, bila bi nekako romantična. Nekako se fino izgovara, kliže po jeziku, miluje nepca, neguje uši i greje stomak… Ako je sa ukusom i ako uspe, završi u nečijem srcu koje zna i da istopi. Odelotvorena u nekom postupku, reakciji, nameri ili konkretnoj akciji predstavlja opet nešto lepo, nešto prijatno, vredno pažnje, divljenja i nezaborava. Nešto krajnje romantično. Reč koja tako romantično opisuje samu sebe najbolje od svih drugih reči… Reč kojoj toliko nedostajemo kao ljudi, kao individue, kao neko zbog koga ona i postoji, za kojima žudi, za kojima plače…

Čitajući i slušajući kroz tu istoriju, svedoci smo brojnih romantičnih dela kojima su razni „romantičari i romantičarke“ utrli put toj uzvišenoj pojavi u odnosima muškarca prema ženi i nešto ređe, žene prema muškarcu. Romantika je po očekivanju ipak nekako na našoj muškoj strani. Dame kao nežniji i svakako lepši pol treba da uživaju sve blagodeti nežnosti i ljubavi koje to neiscrpno carstvo romantike može da im smisli i priredi pod nadahnutom rukom nekog njihovog „dirigenta“. Nisam za to ni da ona bude samo muška, ali kakvo je vreme došlo, plašim se da ona postaje uglavnom ili ženska ili ničija, jer žene postaju romantičnije usled sve neromantičnijih muškaraca. Šta se to desilo i šta se dešava te romantika mre ili beži iz muških glava? Postaje sporadična, povremena „paljba“ pokojeg odvažnog hajduka, umesto inspirativnog „rata“ čitave armije muškaraca. Rata koji treba romantično, sa dobro osmišljenom strategijom, voditi do konačnog osvajanja…

romantic-things-to-do-for-your-boyfriend2

Izvor fotografije: http://couplesmassagecourses.com/

Teško pitanje u sve težem životu. Valjda se od muškaraca nekako i previše očekuje u životu pa za romantiku ili nema volje ili nema želje, vremena, živaca ili možda novca… No, ja zaista mislim da za iskrenu i pravu romantiku nije potrebno ništa više osim volje i dobre ideje. I naravno razloga koji ne sme biti ubijen ni sa jedne strane… Sada sam rekao nešto na šta bi svaka žena trebalo da obrati pažnju ako želi romantičnog muškarca pored sebe. Ona ni sa čim bespotrebnim ne sme da ubija i sputava već dokazanu i pokazanu romantiku svog muškarca. Ili, ako to već radi, onda ne može i ne treba više očekivati romantičnog muškarca pored sebe. Većeg greha prema sebi samoj neće i ne može napraviti od toga… Jer, jednom romantik – uvek romantik, samo je pitanje pokazuje li to ili ne?!

Romantika je nešto što žena trajno pamti, prepričava i ne zaboravlja. Nešto što zapisuje i perom i objektivom i srcem. Ne postoji bilo šta efikasnije što jedan muškarac može da učini i priredi ženi od nekog dobro osmišljenog i sprovedenog romantičnog dela koji ne može zameniti nijedna „valuta“ na ovom svetu. Jer, romantike na pijaci nema i ne može se kupiti, može se samo doživeti ili ne doživeti… I velika je razlika kada romantika dolazi iz nečijeg srca i kada strogo dolazi iz nečijeg novčanika. Te romantike svakako treba razdvojiti. Kao i zabludu da romantika mora uvek zavisiti od nečega materijalnog…

Iskrena i prava romantika ne mora da ima toliko veze sa klasičnim materijalnim vrednovanjem stvari i dela. Nekoga i jedna pesma napisana na salveti može razgaliti kao ne znam šta kupljeno i poklonjeno. Jer, taj koji samo kupuje, ne kupuje odjednom, on je je već navikao svoju „žrtvu” na kupovinu i kako onda može biti romantično nešto što se očekuje i na šta se već naviklo. Nešto što se maltene i podrazumeva i nešto što se na ovaj ili na onaj način doživelo već nebrojeno puta. Romantika traži svoju duhovnost, originalnost, a ne tamo neki izlog i banalnost. Ono nešto iz najveće dubine svoje ka najvećoj dubini nečijoj… Nešto što znaš da je samo od tebe. Samo za nju ili samo za njega!

Iskreno, znam i po sebi. Na „prvo oko”, i pored mog, tog nekog, uobičajeno „opasnog, kriminalnog i krajnje antiromantičnog lika”, trudio sam se da nekolicini devojaka koje su imale značajnijeg prostora u mom životu priredim neke zanimljive nesvakidašnje trenutke… I ne samo devojkama već mnogim dragim i meni bliskim ljudima, jer romantika ne podrazmeva samo odnos između partnera. Naopako bi bilo da samo to podrazumeva. Zna biti veoma jaka i emotivna kada se usmeri i mimo svog partnera. Mislim da mi je to gotovo uvek uspevalo. Mislim da se i dalje pamti, bez obzira ko je i gde je sada… U ovom trenutku ne mogu da pričam o devojkama, već samo o jednoj i to u ulozi moje supruge koja je imala zaista dosta prilika da doživi i doživljava nešto što i danas pamti i tako slatko svima prepričava. I što meni kao muškarcu, ne može a da ne prija kada vidim da i posle toliko godina ili meseci neko tvoje delo ne umire, trud vredi, a taj tvoj potez ne jenjava, no naprotiv – obećava i osmehuje se doživotnom nezaboravu…

Pjesma za Sanju

Pesma (klikni na nju) koja je nastala u najranijoj fazi našeg zabavljanja i koja je do detalja istinito prepričala jednu divnu veče pred moj povratak za Beograd, a njen ostanak u Trebinju… Tačnije, naš tadašnji nužni, privremeni rastanak… Nakon te pesme, uskoro je usledila i još jedna i sada se ja, nakon 4-5 godina od tada, znam često našaliti u našem društvu i reći kako je posle te dve pesme moja tadašnja devojka spakovala kofere,  došla za Beograd i postala moja žena… Sigurno nije zbog toga, ali samo ona zna da li su i te pesme, u paketu sa drugim „delima“, doprinele njenom kasnijem prelasku u jedan veliki grad gde, osim mene, nikog drugog nije znala, ni poznavala…

Dakle, na mom ličnom i na primeru mnogih drugih, romantika je „ubojito oružje“ u rukama svakog muškarca. Ne mora to biti pesma, ne „basta“ svakome pesme da piše, ali postoji pa sigurno 1000 načina da učiniš nešto slično, „ludo ili manje luđe“, „slađe ili više slađe“… Da ne kažem preslatko. Ne znam zašto ga moje „kolege po polu” ne koriste i ne upražnjavaju onoliko koliko to lepše polovine žele i sigurno očekuju, a da li i zaslužuju, to ipak one najbolje znaju. Zašto svoje dame ne obaraju s nogu? Zašto im njihova srca ne spuštaju u pete? Zašto im, štedeći njihove suze radosnice, maramice drže suvim? Zašto ne puštaju leptiriće po njihovim stomacima i crvenim temperama ne boje njihova lica? Zašto im ružama ne „bodu“ oči, svojim „perom“ ne pletu njihove kose? Zašto im „srcorezom” ne ostavljaju trajne moždane ožiljke koje će one dalje prepričavati i prepričavati…

Romantika

Izvor : www.healthpsychologyconsultancy.wordpress.com

A i ne prepričavale kad je romantika nešto što osvaja, pleni i uverava. Nešto što potvrđuje, opet, nešto… Daje bar neku nadu, obećava i pruža taj topli neprevaziđeni osećaj da nekome u ovom podmuklom i sve surovijem svetu odnosa ipak nešto značiš. Ipak nekome vrediš. Da te neko u datom trenutku ceni, voli i poštuje. Da te neko želi pored sebe i za sebe. Koliko bi ovaj svet bio lepši da je više te romantike? Pričale bi se i prepričavale češće neke druge lepše priče od onih koje su sada naše glavne dnevne teme. Jer, nema tog iole uspelog romantičnog dela, a da nije prepričan i od glave do glave prepričavan po stotine puta.

Što je to u društvu sve više ređa pojava, a složićemo se da je romantika danas takva, utoliko je traženija, ubojitija i vrednija. Više je na ceni u glavama žena koje joj, kao takvoj, daju i veći značaj i pridaju veću pažnju. Zato je sada je pravi trenutak, drage moje kolege „muške“, da je probudimo u sebi i nanišanimo u koga već treba. Da učinimo nešto što možda nikada nismo i što nikad’ više nećemo. Haj’mo, pokažimo da ima još džentlmena u nama, da naše tvrdo srce zna i da omekša, da naše povremene grubosti znaju da pređu u neretke ludosti kojima ćemo pokazati da su romantičari u nama i dalje živi, ali hladni i gladni topline „nečijeg“ srca… To je ujedno i značajna prečica da, utabanim putem, „to nečije” postane naše, a naše „samo nečije“…