Još jedna tema koja je svoju aktuelizaciju doživela u javnosti pre nego što sam o njoj stigao išta napisati… A nije da već odavno ne razmišljam o njoj. Malo duži službeni put je kriv za kašnjenje, nisam ja. Dakle, preduhitrila me je. I samim tim ovaj blog prebacila iz skupa upozorenja u skup konstatacija. Ali pameti, upozorenja kao i konstatacija, nikada dosta. Te greške, poput “ispravljanja krivih Drina” retko koji roditelj i hoće da ispravlja. Ipak je to ono najvrednije što imamo! Ipak su to naša deca! I “moramo” ih javno isticati kad god i gde god je to moguće??!
Stvarno ne ulazeći u detalje istrage i okolnosti koje su dovele do skorašnjeg kidnapovanja jedne male slatke devojčice u sred Beograda, obraćam i skrećem pažnju na to šta je potencijalno moglo prethoditi tom gnusnom činu. Neke nezvanične verzije istrage su i najavile takve uzroke. Roditelje ne treba ništa kriviti, ako su, oni su samo poput 80% svojih „kolega po roditeljskoj ulozi“ naivno postavljali slike svoje dece na društvene mreže (u ovom slučaju Facebook) i ne sluteći kakva i kolika je to nepromišljenost u pitanju! Brojali su lajkove, divili se lepim komentarima i ponosili se javnom predstavom svojih čeda sve do onog momenta kada možda baš taj jedan „lajk“ nije proradio i ugrozio njihovu lepoticu… Njihovu sreću i živote!
Mnogi ljudi danas nisu uopšte svesni s kakvim oružjem svakodnevno barataju, ne ispuštajući ih iz svojih ruku. Oružje koje je u stanju da otme, ubije i uništi njihov život! Oružje koje je jednako upereno u njih same i u sve njihovo. Oružje koje nakon opaljenog „entera“ ne prašta i ne dozvoljava nikakav korak unazad! Niko nije svestan i ne pretpostavlja svu tu neograničenu moć današnje tehnike koju neke svetske, ali i domaće bolesne psihopate mogu da iskoriste u razne svrhe. Niko ne zna i ne želi da zna da ih samo jedan taj „enter“ može koštati života njihove mezimice… Ili mezimca. Njihovog „SVE“!
Moji dobri roditelji, tate i mame, bake i deke, tetke i teče, strine i stričevi, ujaci i ujne, kanite se više takve rabote!!! SKLANJATE JAVNE SLIKE VAŠE DEČICE SA FEJSBUKA, KO BOGA VAS MOLIM! Ako ih imate skorije, brišite ih odmah! Ili ih postavljajte s izvesnom vremenskom zadrškom. Ako nećete, onda bar ne dozvolite da one budu javne i dostupne svakom svetskom klošaru koji će možda baš u vašem detetu prepoznati „svoje“ i krenuti ka vama… Kao što su ovi idioti iz Francuske upalili auto i za dan došli po to naše lepo dete. Kao da nije dete u pitanju već neka životinja za cirkusa… Više je verzija, ali je jedna itekako moguća. Ti su bolesnici iz nekoga razloga tražili dete slično tamo nekom njihovom detetu. I tehnika zvana „Google“ im je nažalost, „na ekran tacni“, među prvima ponudila i to naše dete. I to ne samo njegovu sliku već indirektno i „gde se ono tačno nalazi, gde živi, kuda ga majka šeta“ i sl. A „malo morgen“ bi im ponudila da su roditelji samo malo mudriji bili. Pažljiviji i predostrožniji… Sa svešću i većim poznavanjem oružja koje svakodnevno drže u rukama! Ali hvala Bogu, sve se dobro završilo – mala Maša je opet sa svojim roditeljima i među nama!
Naš narod, nažalost, obično iz neke nacionalne tragedije izvlači izvesne, kratkoročne i za život korisne zaključke. Međutim, ovo je prilika da izvučemo svu pamet iz naših glava, a da se tragedija, hvala Bogu, nije dogodila. A mogla je, sekunde su nedostajale… Može i dalje, možda baš sekunde nekoga dele i, ne daj Bože, opet nedostaju ukoliko se neko momentalno ne počne ponašati kao odgovoran, pametan i pažljiv roditelj! U suprotnom, deci tim „nametnutim enterima“ bukvalno postavljamo mete na njihova čela. Mete za razne svetske bolesnike i psihopate koji lako mogu doći do njih, prvo tom nesrećnom tehnikom, a potom i njihovim prljavim opasnim rukama! I sve to uz AMIN roditelja, jer samo jedna postavljena JAVNA slika svog deteta na društvenim mrežama nije ništa drugo nego jedan „AMIN“ i dozvola tipa: „Ko god hoće neka se upozna i neka radi od mog deteta šta god hoće i kada god hoće…“ Velika je tu roditeljska nepromišljenost u pitanju! Kada napišem „JAVNA“, ne mislim na „uopšte postavljenu sliku“, već na onu postavljenu ali uz odabir opcije da ona bude dostupna svoj svetskoj javnosti, a ne npr. samo svojim prijateljiima ili još bolje, samo uskom i najbližem krugu ljudi oko sebe…
Deca su suviše mala da bi ona mogla tu nešto skriviti. Osim njihove neodoljive lepote i pameti koja naprosto žudi da bude javno istaknuta. Nije valjda da roditelji misle da će njihovo dete izgubiti svu tu lepotu i šarm ako se oni javno ne prikažu tamo gde ne treba da ih bude. Razmislite hoće li?
Znam da je to sada teško, znam da među vašim „prijateljima“ imate zaista one ljude koji zaslužuju takvu „prijateljsku“ klasifikaciju i koji od srca žele da vide vašu decu, njihovu lepotu, ljubav, igru i srećno odrastanje. Mnogi od njih nisu vam ni blizu, miljama su daleko i to je najjednostavniji način da prate razvoj vaših mezimaca. Ali tehnika ima svu moć, pa tu i da pomogne, a ne samo odmogne i odmaže, samo joj treba prići sa prave strane… Sve te đavolje društvene mreže, uključujući i ovu najpopularniju – Fejsbuk, nude mogućnost da sve te istinske prijatelje i vama sigurne, bliske i najbliže moguće osobe svrstate u jednu grupu koju ćete npr. nazvati „Porodica i prijatelji“. I onda jednom prostom opcijom izaberete da okačenu sliku vašeg deteta mogu videti samo članovi te grupe dok će vaši ostali „prijatelji“ biti uskraćeni za to „zadovoljstvo“. To je prosti izbor nekako manjeg zla od većeg, jer sam nekako ubeđen da nijedna aktuelna jasna slika vašeg deteta ne bi smela završiti na društvenim mrežama! Ima za to i drugih, mnogo mudrijih načina. Jer treba biti krajnje oprezan. Jedan najobičniji lajk i tvog odabranog istinskog prijatelja tvoje dete automatski šalje u javni spektar svih njegovih prijatelja od kojih vam sigurno nisu svi prijatelji. I… I, šta i nego to da je tako otvorena jedna Pandorina kutija kojoj kraja nema… Onog momenta kada ste se usudili da postavite njegovu sliku, vaše dete je dostupno svima, vi ste ga potencijalno ugrozili i tu nema sumnje! Samo je pitanje kom će bolesniku u kom trenutku njegova bolest udariti na mozak! I komotno može ovde tačka da se udari! I na tu tvrdnju i na ovaj blog! Pa kako kome Bog dadne i pameti, i razuma i sreće u ovom slučaju, preko neophodne…
Ne brinite, neće vaša deca biti uskraćena ni za kakvu ljubav i korist ukoliko ne budu tamo gde ih nikako ne bi trebalo biti. Onaj ko treba da zna, znaće sve o njima! Pa ovim ili onim, svakako bezbednijim putem. Onaj ko ih toliko želi, pronaći će i puta, i načina da ih vidi i bude sa njima. Za druge možda i nema potrebe! Samo treba lagano ali momentalno odustati od potrebe javnog isticanja nečega najvrednijeg što jedan čovek i roditelj može imati! I može izgubiti! Zaštitite, već koliko danas, slike vaše dečice i ograničite njihovu dostupnost samo najbližem, pouzdanom i dobronamernom okuženju. Onim drugima, kao i celom belom svetu, što nije redak „roditeljski“ slučaj, verujte, nisu ni potrebna pred njihovim očima! Ja sam vam zbog toga unapred i srdačno zahvalan u ime vaše male i lepe dečice!