Није то политика. Није то ни дрога, ни дуван, ни алкохол. Нису ни глад, ни сиромаштво. Није то ни стрес, није оружје, а нису ни ратови. То је нешто, по народ и нацију, много опасније и подлије од свега тога. Нешто што од нас самих прави оружје против нас самих… Нешто што нам краде истину и право на реално сагледавање животних околности и чињеница. Тј. право на објективну слободу ума, суштинско право сваког човјека, народа и нације. Молим за пажњу да се бар покуша схватити на шта то апелујем. А то неће моћи само онај који не буде желио да схвати или неко ко је данас много наиван… За остале не бринем!

Ја не знам како је то било раније и у Титово вријеме. Ја не знам како је то сада у иностранству, али знам да је код нас јадно и опасно да јадније и по народ опасније бити не може. Стање медија и њихов утицај на наше животе, живљење истих, нашу слику о реалности и способности да разумно расуђујемо и доносимо адекватне и нама корисне закључке. Стање које најгнуснију лаж претвара у истину и сервира је као нашу реалност и свакодневницу. Подло, гнусно и на тако охол начин. Временом нам неће оставити ни шансу да својим мозгом икада и помислимо да то није тако и да то није то што нам они кажу и намећу да јесте. Вјерујте ми на ријеч, до те мјере је то узело маха да ријеч “истину” треба трајно ампутирати и архивирати из српског језика. Она у свом изворном значењу и функционалном облику, дефинитивно, више нема упориште у пракси, нити било какву гаранцију саме себе.

Системско манипулисање јавних гласила и обмањивање наше умне способности, присилно изопачавање оног здравог мозга што нам га преци прије најезде ове медијске сотоне оставише, нема више никакву границу. Убијање у појам сопственог „ја“ и таква социјално-морална капитулација читавог друштва нема више никакву мјеру. Све то са посљедицама невиђених размјера, толиким да је за одређени (мањи) број година могуће каналисано промијенити комплетан духовно-умни корпус читаве српске нације. Практично један народ умно затровати, поробити и схватањем претворити у неки који потпуно другачије размишља, резонује и закључује. Који на основу изврнуте истине заузима одређене ставове, формира неке закључке и доноси такве одлуке какве иначе никад жив донио не би само да је имао истину испред себе…

Е то су медији. Ови наши јадни и биједни. Купљени, продати, отети, силовани, изнајмљени, присиљени, диктирани, прљави, накарадни… Сви до једнога у функцији нечије политике. Ех, да је само оне унутрашње. Та унутрашња спира наше мозгове у домену само оног великог, док она спољна, обично прозападна, не да шансу ни слободи малог мозга. Једна ради брже, друга спорије. Једна на краће, друга на дуже стазе. А обично се, зарад јефтиних, личних и издајничких интереса у једној тачки састану, додирну и „зажвале“ са општим циљем да овај народ изјебу и учине га глупљим и наивнијим него што је икада био. Поробе га, узму му невиност и додјеле му свог макора који ће даље да га нуди и „штити“. Ни Турци за 500 година над нама нису могли оно што нам медији сада раде и чине за веома кратко вријеме.

Извор фотографије: transformacijasvijesti.com

Погледајте данас наше медије и њихову структуру власништва, профиле тих људи, њихову историју, самовољу, начине обмане и тровања а све под изговором „информисања“. Погледајте њихов репертоар, прочитајте њихове текстове, објаве…  Игра без граница у којој народ плаћа највишу цијену главне улоге у сопственом хорору у чијем уводу глуми наивца и будалу… Увертира му је резервисана за изигравање роба и проститутке. И на крају, у његовом заплету – народ тако оригинално и увјерљиво глуми улогу биједника и сиромаха да уопште не схвата да игра у филму него да живи сопствени живот…

Ја не знам да ли то и колико људи схватају? Да ли схватају да смо ми (народ) обични медијски заморци у рукама неколицине „научника“ који пласирају и раде шта им се хоће и нареди. У стању су да једним „експериментом“ зачепе уши и покрију очи милионима душа жељних праве истине. Само ако то у датом тренутку неко пожели, затражи, нареди или плати. Истина више није национално добро свих нас. Она је заробљена у грамзивим рукама појединаца који се називају власницима медија и који су у обавезном дослуху са политичарима. Та је веза нераскидива, укључујући и страни фактор и његове сталне интересе који су обично против интереса нашег народа.

Како се долази/ло до тог медисјког власништва, на који начин, чијим и којим (од чега) парама, није претјерано никог занимало у државним органима. То је могао бити свако, па и највећи криминалац, наркоман, манијак или будалетина која је на овај или онај начин обезбиједила новац. Никога у држави није занимало да ли ти људи имају и лични интегритет да буду на челу нечега што директно има везе и немјерљивог утицаја на сваког човјека у овој земљи. На свако наше мало дијете већ од узраста када је у стању да разумије наш језик и наша слова. Док ја ово пишем, тзв. Радиодифузна агенција сигурно спава онај зимски сан. Не буди се већ годинама. Њих њихова сјена и не занима, народ плаћа – фино им је у свом брлогу.

Извор фотографије: lolamagazin.com

Да ли ти власници, прије оних стручних, испуњавају и све психичке захтјеве који их декларишу у ред нормално-способних људи? Да ли су ти људи „животно“ негативни на било какве психо-активне супстанце? Да ли су провјерени, провјеравани и да ли се сада редовно провјеравају на то? Због чега то питам? Ево, на примјер, ви ми реците да ли је могућа ситуација да тамо неки медијски газда након бесане ноћи у проводу са курвама дочека рану зору нашмркан кокаина и нареди свом уредништву да у форми истине, народу објави ту и ту вијест. Ко то данас може спријечити и ко уопште спријечава?

То није истинита него наркоманска информација. То није истина него кокаин. Са таквим идиотима сви смо ми „наркомани“. Сви ми лаковјерно шмрчемо њихове медијске бљувотине које утичу на наше стање и мозга и свијести. Да не причам о политичком и економском утицају на буквално сваку објављену информацију која допре до нас. Будите у то убијеђени – све је због нечега или некога пласирано у медије. Баш све! Можда још једино временска прогноза одолијева. Мада сам и ту више скептик – и они у посљедње вријеме „из неког разлога“ фрљају са процјенама па умјесто „лажног сунца“, често покисли, гледамо „истину у киши“. И обрнуто. Можда и њу неко плаћа и наручује.

Истине нема, народе мој и ја у теби. Бар у јавности, гдје би требало највише да је има. Ако вам је стало до ње, тражите је у себи и својим кућама… Тамо она и јесте најбитнија! Овој спољној не вјерујте превише. Немам права да вам сугеришем оно што лично мислим и практикујем – да јој не вјерујете ништа. Толико је она данас ријетка, „рањива“ и манипулативна категорија да је практично постала бескорисна и непожељна за „дружење“! Као курва коју је пола града уморило… У таквом стању је и истина коју нам свакодневно пласирају наши медији, односно…  (погледај наслов текста)

Related Posts

One thought on “Медији – народни непријатељ бр. 1!

  1. miric slobodan каже:

    Vi ste nagazili kljucnu temu. Da li je ksano da se otmemo kolektivnom mentalnom kolapsu u čijoj osnovi je ekonomsko uništavanje naroda, posebno seljaka.? Ja to ne znam, ali nisam optimista.U tu subverziju ukljuceni su politicki vrhovi, nevladin sektor, institucije države. Zadaci stižu iz nekoga vrha. Ja sam ogorčen i ako ikada dođemo na zelenu granu sudio bi za dela protiv naroda i države.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *