Манија туђих живота

Мала је вјероватноћа да било ко од нас кроз свој живот није добио неко питање попут ових испод набројаних. Нажалост, још је мања да неко од нас није некоме другом постављао таква питања. И није то никакав проблем што га добијамо или постављамо, али ако то бива од нама најближих особа, али кад те неко мање близак и потпуно небитан “пукне” с једним оваквим питањем, боље да те пукао мотиком по глави. Хајде да их прво прочитамо, па да “прозборимо” на ту непримјерену тему коју ријеч.

Колика ти је плата?
Јесте ли још заједно?
Ко је кога оставио?
Колико зарађујеш годишње?
За колико си продао то?
Можеш ли ми позајмити пара?
За кога си гласао?
Гдје си то био?
Шта си тамо радила?
Што не рађаш, шта чекаш?
Што још не родиш које?
Колико имаш у штеку?
Јеси ли трудна?
Што не нађеш момка?
Што се не жениш?
Јеси ли болестан?
Какви су ти налази?
Причате ли вас двоје?
Како си затруднила?
Јеси ли то радила нешто на себи?
Колико си то платио?
Ауто, стан, кућу, плац, хаљину?
Колико вас је коштало море?
Зимовање?
Колико сте хотел плаћали?
Када ћеш се удавати?
Колико имаш кила?
Зашто је не оставиш?
Кад ћеш се развести од њега?
Јесте ли спавали?
Јеси ли је одрадио?
Јеси ли му дала, воде из бокала:-)?

Наравно, нема свако од ових питања исту тежину. А њихова “килажа” реципрочно је зависна од близине и “тежине” испитивача. У смислу, све су толерантнија ако ти их поставља што ближа особа у животу. Мада, за нека од тих питања, нема довољно блиске особе осим прве линије породице. А замислите тек разних варијација ових питања које ти исти људи још храбрије постављају не нама, него ко зна коме око нас, а све у потоњој намјери да дознају то што су наумили. То већ задире у неку дијагнозицу коју би требало његовати озбиљним и стручним питањима о самом себи…

извор фото: https://joblandingacademy.com/

Нека од тих данашњих питања су “дно дна”, нека су при дну, нека роне, а нека плутају по мору људског безобразлука, некултуре и примитивизма! Задирање у туђе животе никад није било на тањој линији толеранције и опроста. Свијест и потреба о интими и приватности никада није била бистрија, али то је нажалост и посљедица све мањег вјеровања у људе и искрена пријатељства којих је све мање и мање. И све веће сумње у људе… Па ја мислим да људи данас више дијеле своје тајне и страхове са својим керовима него ли са људима. Нећемо ми то у коначном резултату доживјети, али све иде ка оној непревазиђеној “Хомо хомини лупус” или “Човјек је човјеку вук!” Ко иоле познаје једну од најинтригантних и послије пчелиње, сигурно најорганизованију животињску заједницу и њено уређење, знаће на шта ја то мислим. Ја ћу само рећи да није риједак случај да вук поједе вука, не морам даље…

Овакав чудан хоби постављања несувислих и нелогичних питања је нарочито карактеристичан за мање средине. У већим постоји иста жеља, али мање времена да се човјек бави туђим животима па је углавном препуштена доконијим људима. Људи по великим градовима немају ни толико прилика да се држе пред очима и да буду упућени једни на друге, али ту онда телефони преузимају главни алат за копање по туђој приватности. Додуше, да не гријешимо душу, не морају сва таква питања бити постављена из оне хистеричне маније задирања под туђу кожу. Постоје такве ситуације да се та или слична питања постављају из неке здраве користи и чији ће одговори некоме заиста нешто олакшати или помоћи. Али, та питања треба да почну са извињењем и образложењем, па тек онда са реализацијом и суштином.

Интересовање за туђи живот и приватност постоји вјероватно откако постоји и људи. Да нас као врсту није много штошта занимало, не би смо сада по Мјесецу трагове остављали и с роботима се дружили. То је у људској природи и од тога се побјећи не може. И то је добро ако само води путем личног, колективног и друштвеног напретка и просперитета. Међутим, уколико човјека његово интересовање превасходно води тамо гдје се очекују одговори на она наведена питања, одвешће га у три лијепе пичке материне, гдје се обично такви људи у дубини своје душе већ и налазе.

Зато, поштовани моји, хајде да мало заједно припазимо шта и кога све питамо и да ли за то имамо заиста реалних разлога и потребе? Људска интрига гоњена импулсима примитивизма и безобзирности никоме ништа добро донијети неће осим међусобног удаљавања којег је данас ионако превише.

П.С. Вјероватно оваквих питања у нашој свакодневној комуникцији има још доста? Ево по први пут молим читаоце да у коментарима на Фејбук страници блога www.facebook.com/vukoje.rs додају још по које такво питање које им редовно иритира и мозак и душу. Нису ово сигурно једина…

  Свиђа ми се овај текст!

Дискусију и коментаре по објављеним темама можете пратити или водити искључиво на фејсбук страници блога: https://www.facebook.com/vukoje.rs/

Check Also

Ljekoviti blog

  Kao autor ovog bloga, ali i u svojstvu predsjednika i partnera kompanije Ljekobilje iz …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *