Blog tekst @sr

Толико тога се данас пласира преко ових електронских медија и друштвених мрежа да се ја дивим свима онима који још увек имају и воље и жеље да нешто читају. О штампи и нашем новинарству сам већ писао, а за књиге које, само пажљиво и мудро биране, жуде за вољом својих читалаца, времена је све некако мање. Поставља се питање шта …

Имаш ли некога, имаш ли неку везу? Прилично сам убеђен да је то постало једно од најчешће постављених питања у нашем друштву. Смисао и намера тог питања је недвосмислена, док при његовој формулацији сигурно постоји сијасет разних варијација. Али, сви ту мисле на једно те исто – пронаћи неку особу која може помоћи или завршити текућу обавезу, намеру или проблем. …

Скоро сви ми у нашем окружењу знамо некога ко је у дугој емотивној вези са својим партнером. То само по себи говори да дуге и предуге везе нису пука случајност овог друштва и нашег менталитета. Напротив, има их и све су некако чешће. Људи се ваљда, услед одсуства храбрости и тежине ланаца којим их живот окива, све некако спорије одлучују …

Не знам како је то у другим земљама и не занима ме, али сваког дана је та национална бол услед медијског канцера који ју је захватио, све више неиздржива. Како и не била када се налази у поодмаклој метастази разних, свакојаких интереса, лажи и превара. У преводу – вешто извргнутих или прећутаних истина, као и наручених и плаћених неистина које …

„Случајност“. Како година за годином својим бременом „тове и товаре“ овај живот, све сам више мишљења да та реч нема потпору свог реалног постојања. Има је, може и треба да постоји у неке небитне, краткорочне, крајње небитне сврхе и намере, али у контексту иоле озбиљнијег проматрања живота и свега онога што он може да носи и донесе – НЕ. Јер, …

Ау! У својој тихој и обавезно послепоноћној „блог атмосфери“ листам ја тај мој wорд документ у нади да међу започетим темама има нека која се иоле брзо може докрајчити и бацити вама пред суд разума, но нема. Шипак ћелави! Или да се вратим „часом“ у моју Билећу и оне детиње дане па кажем – „Трц Милојка!“ Никада ми није било …

Не знају више, али знају боље од нас. И шта хоће и шта им треба. И како да се изборе за то. Увек те гледају у очи и не крију своја осећања. Не скривају свој плач, говоре више истине од нас, лепше се друже и то раде искључиво из потребе и љубави, због игре и дружења а не због користи …