Богиња из Билеће!

Никад нисам писао о некоме, тако свом. А, доживљавам је као своју, јер је моја Билећанка, а наша Херцеговка. Уз све то што никако није мало, по мајчиним странама тече нам блиска крв Милошевића…

Сјећам се и сада оних “билећких погледа” из пријатне хладовине кафеа “Тротоар” на те двије дјевојчице које се преко популарне “звијезде” враћају са тренинга и прелазе централну билећку улицу из правца спортске дворане. Дајана и Тијана. Иста та дворана сада поносно носи Тијанино име. Браво Билећо! Знао сам чије су то цурице па ме није нимало чудила тадашња доминација њихове спортске конституције која се није могла сакрити. Отац Љупко, некадашњи стамени фудбалер локалног „Херцеговца” на који смо ми, тадашња “послијератна” дјеца, организована у групу навијача, необичног имена “Џукеле” немилице трошила гласне жице и дланове… Ујак Владо, такође громада од човјека. Ђед по мајци Божо, ништа мањи… Али, ето видите шта вријеме носи, гласне жице не могу никако мировати по тој линији Бошковића. Сада их трошимо на Тијану и њене другарице из српске репрезентације. Сестру Дајану и њене другарице из БиХ репрезентације. А како је кренуло, вјероватно ћемо их, само због неке друге, црвене, лопте трошити и на брата Вука и његове другаре из Игокее и репрезентације. Алал вјера, Бошковићи!

Sa ocem Ljupkom

Са оцем Љупком (извор: mojahercegovina.com)

Писао сам већ о једном вансеријском спортисти – Новаку Ђоковићу. Текст је предводио надахнуто изабран наслов који и даље одзвања у ушима читалаца – Српско Нолекуларно оружје. Сада сам одлучио да пишем о њој. Богињи из Билеће. Она није никакво оружје, она је наша богиња. Наслов који ће тек доћи до изражаја… Ако већ и није, биће она сасвим сигурно богиња и Србије и читавог свијета, али њен пријесто ће заувијек бити у њеној Херцеговини. Не пишем о њој само из разлога што је она из моје Билеће. То је за све нас Билећане, у овом тренутку, можда и једина утјеха којом можемо да подигнемо оно посрнуло билећко чело. И то не до неког локалног него до свијетског нивоа. Она је тренутно једини разлог за билећки осмјех и задовољство. Она је за сада једина њена нада усљед које живот у Билећи сигурно неће бити ни бољи, ни квалитетнији, али јесте испуњенији, радоснији. Поноснији свакако! Пишем о њој искључиво из разлога што је у питању једно мало, а уједно и велико свјетско чудо. Чудо које има само 21 годину, а већ је, својим ликом и дјелом, на неки начин обиљежило спортску планету земљу.

Ерупција снаге, моћи, знања, умијећа, доминације… (извор: srbijadanas.com)

Можда је лако писати о Новаку, али тешко га је писањем поредити са неким. Али, кад човјек онако мало дубље промисли, Новак и Тијана су својим “причама” на неки начин већ упоредиви. Бар мојим мозгом и мојом оловком. Кад се све узме у обзир, а има се много тога узети… И оно што је прошло и оно што сигурно, хвала Богу, долази. Није то само што су обоје њих званично најбољи на свијету са својом лоптицом, односно лоптом. Стоји то и да тенис није тимски спорт као одбојка већ индивидуални. Стоји и то да је популарност једног неупоредива са популарношћу другог спорта. Стоји и то да се у једном врте паре као што се у другом никада вртити неће. Све то стоји, али у мојој глави и мом срцу стоји још понешто…

Да ли ви, људи, који нисте из Билеће или Херцеговине, знате уопште колика је та Билећа? Колико у њој има живе душе? Колико има дјеце? Колико има дјевојчица које у њој тренирају одбојку? Да ли знате какве она могућности пружа за развој врхунских спортиста? Да ли знате колики је буџет спортских клубова у њој? Да ли знате, на примјер, колики је био прошлогодишњи буџет женског одбојкашког клуба? Ево ја ћу вам рећи – он је износио 4550 КМ или око 2330 евра. Да не испаднемо малициозни, овогодишњи буџет, као и онај док је Тијана тренирала у Билећи, био је и нешто већи. Можда не само за 20 пари патика, него и за покоји сендвич кад се отпутује негдје на утакмицу. Или, можда прије за литар нафте више да се уопште и отпутује. Да ли само можете претпоставити какве могућности је Тијана или било која млада, кршна Херцеговка имала у тој Билећи? Да ли је имала адекватне и довољне услове да постане оно што постала јесте? Колике су шансе биле да се баш тамо деси такво чудо какво се десило свима нама?

И да их 10 има а не 4, проћи ће она тамо гдје треба… (извор: rtv.rs)

С друге стране, знате ли ви колики је свијет? Колика је она планета земља што се окреће сваке вечери у најавној шпици другог дневника? Колико тек на њој живих душа има? Колико цура, дјевојака и дјевојчица у њој има? Колико њих тренирају одбојку? Колико пара најмоћније земље свијета улажу у те дјевојке? Милионе и милионе долара, наспрам тих пар хиљада евра на 20-так дјевојака у Билећи. Међутим, Тијани је и то довољно било да из једне малене и сиромашне Билеће надмудри и надвиси најмоћније земље свијета и њихове богате спортске организације. И сасвим довољно да постане најбоља на свијету и оној планети што се пред дневник окреће…. Исти онај дневник који се већ дебело навикао на њен лик, име и презиме. А тек ће, упамтите… Да ли се већ сада може назријети “тежина”, љепота и величина Тијаниног ЛИЧНОГ успјеха или морам још да пишем? Добро, не морам. Онда да завршавам ову сагу о богињи из Билеће једном поруком за нашу Тићу, како јој од милошти нација тепа…

То је то, богињо! (извор: slobodnahercegovina.com)

Као и у свему великом, мишљења сам да је и Бог ту “умијешао своје прсте”, јер богиње се не рађају тако често. А, једна је сасвим сигурно рођена! Можемо само да му будемо захвални што је одабрао баш њу. И баш из те мале, “једва чујне” Билеће која својим постојањем, захваљући Тијани, сада пара уши и ломи туђе језике широм планете земље… Билећи и свима нама то значи, драга Тијана. Молим те, помињи је гдје год можеш. Рашири ону заставу на којој пише име твог града и прве љубави кад год можеш… Само је ти у овом тренутку можеш учинити и чиниш већом и срећнијом него што она јесте. Ти си њена богиња и немој је никада заборавити као што она тебе неће! Ми остали нисмо спорни, а ни толико битни. Нити можемо, нити требамо твој лијепи успјех присвајати себи и китити се њиме. Он припада само теби и твојој породици! На општу срећу, задовољство и понос твог града и твоје нације! То је за нас сасвим довољно. Бог те чувао, богињо наша! Молићемо му се за то… Видимо се брзо опет преко балкона. Лијепо је било тaмо сузу пустити… И пустићу је опет, знам то… 😉

Дочек најбољих и најбоље на свијету! (извор: лична фотографија аутора)

Свиђа ми се овај текст!

Уколико сматрате да овај текст може бити интересантан и од неке користи вашем пријатељу или драгој особи - слободно га проследите:Share on Facebook
Facebook
4.2kEmail this to someone
email
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Free WordPress Themes - Download High-quality Templates