Ima kod nas jedna čudna pojava. Čudnija od drugih. Ne pratim toliko u dubinu svetsku politiku da bih znao da li je tako i kod drugih, mnogo uspešnijih nacija. Ali po toj pojavi, od naše uspešnijih nema, prvenstveno po gomili salivenog znanja, stručnosti i višestrane sposobnosti godinama trpane i strpane u istu političku ličnost, s nekom važnom političkom funkcijom. A najčešće, onom ministarskom kojom ćemo se ovog puta najviše pozabaviti. Istu onu ličnost koja ima samo jedan završen ili, čak možda, taze kupljen fakultet sve sa doktoratom u paketu. Istu onu koja je sve svoje obrazovanje i afinitete usmerila ka jednom polju ili oblasti istraživanja i delovanja. Istu onu čije se iskustvo i praksa tiču samo jedne ili čak nijedne sfere delovanja (u prevodu – bez dana radnog staža) – imamo i takvih, kažu… A podoban je za n od n ministarskih resora, uključujući i onaj premijerski.
Po tom proseku mislim da žestoko prednjačimo u odnosu na druge nacije. Svestranijih, obučenijih, obrazovanijih ministara ni potencijalnih ministara nema na daleko. Skaču s jedne na drugu ministarsku kožnu foteljčinu kao da su kenguri. Onaj ko ih u tom trenutku opet rotira još je zanimljiviji kengur. Pitam se da li zemlja od oko 7 miliona stanovnika i nekoliko stotina hiljada aktivnih političara nema u svakom sazivu mandata minimum 15 različitih, sposobnih i dokazanih ljudi? Ili uvek, pa baš uvek, moramo bar polovinu iz prethodnog saziva da rotiramo u novi, na nove, tog ali samo još tog puta, sada baš za njih idealne državne funkcije. Izgleda da nemamo. Kakve su to zasluge da mi je samo znati? Pa nije nas ni srpsko ratno čudo – vojvoda Živojin Mišić toliko zadužio koliko su oni…
Pa ja se samo pitam kakav li je to ministarski zahtev i funkcija, šta i da li to ona išta stručno i iskustveno u sebi iziskuje kad je tako lako i bez pogovora nude, prihvataju i dobijaju kao dete sladoled u sred vrelog avgusta. Moj prosti zaključak – ili je jadno definisana po našem Ustavu ili je naša politika i političari još jadnije doživljavaju? Ili su najjadniji oni koji je bespogovorno različitu prihvataju po n puta samo zato jer im na vizit karti piše diplomirani ex ministar, saziv šesti. A pri tom su svaki put uspešni, jer ako nisu, zašto bi onda neuspešni na prethodnoj bili birani, postavljeni i prihvaćeni na nove ministarske funkcije. Po toj logici, mi bi već odavno bili Švajcarska i imali bar 13 IDEALNO postavljenih i ostavljenih ministarstava, koje su naši IDEALNO sposobni ministri doveli u red i ostavili ih novim ministrima. A oni, usled totalnog deficita IDEALNIH, preuzimaju novu ministarsku fotelju da i nju dovedu u IDEALNO stanje. Bože ti pomozi!
Pita li se iko koliko je uloženo u tog ministra u te dve, tri ili retko 4 godine da koliko toliko ovlada “zanatom” svog novog resora, da upozna njegov komplikovani algoritam po kome on funkcioniše? Pita li se iko koliko je to koštalo, što vremena, što naših para, agonije i izgubljenog “vremena i hleba” jer nije nađen onaj koji je za to školovan i iskustvom ili praksom stvoren? Koliko je koštalo dovođenje armije njima lojalnih i podobnih ljudi i koliko će koštati skoriji transfer istih tih ljudi u drugi resor u narednom sazivu? E pa gospodo moja, u našem spektru obično formiranih resora nema toliko sličnih, tipa privrede i ekonomije, da bi se vi mešetarili, otimali i skakali tako lako s jednog na drugi. Ne znam samo kada ćete vi to kao svemogući shvatiti?!
Onda se samo po sebi postavlja pitanje – pa šta će političarima obrazovanje kad su za sve moguće obrazovani? Doduše, neki ga i nemaju. To ti ga je kao da nekoliko fakulteta upišeš i studiraš do njegove druge ili treće godine i potom ga napustiš upisujući neki novi… E upravo ISTI takav efekat i korist mi kao narod imamo od te jadne prakse i navike da jedan čovek vodi isti ili više resora u više saziva, bez osvrta na njegove kvalifikacije, a pogotovo rezultate! Pokaži se, moj budući ministre, da si sposoban za taj resor i ostani u njemu dokle ti moć stranke dozvoljava! Ili ne prihvataj ono za šta znaš da nisi! Ili čekaj priliku da ti bude ponuđeno ili oslobođeno ono zašta jesi! Kukavče moj, pokaži to i sebi i svom narodu!
Nameće se još jedno prosto pitanje – šta će nam onda i sav taj ulog koji je neko uložio da sebe izgradi u profesionalca date oblasti… Profesionalca za kakvim ovaj narod i njegove muke vape. Desi se po koji i takav “u koži Nemanjinoj”, ali ili ne traje dugo ili ga eksperti već u drugom sazivu naprave podobno IDEALNIM za druge resore… Ima zaista nešto slatko u toj koži, kao da nije goveđa! E pa, dok god nam se “taj po koji” samo nekad desi i dešava a ne bude praksa ili obaveza definisana zakonom koji strogim kriterijumima ograničava izbor i tako olako minis(trovanje), vapićeš ti moj narode i ja u tebi još dugo i dugo… Da kojim slučajem neka politička partija ima tu podršku naroda da narednih 40 godina bude u vlasti, verovatno bi nekom njenom istaknutom članu, po smiraju, na spomeniku u Aleji zaslužnih velikana ispod imena pisalo – bio ministar svih mogućih resora, premijer u četiri saziva, predsednik državе, zamislite – u samo jednom mandatu.
Pročitajte nedavno objavljeni tekst sa sličnom tematikom: „Savremeni put sve savremenijih političara“
