GENERALNO…

Blog je pušten u “javni misaoni etar” decembra 2014. godine. Kako, zašto, kome, zbog čega i radi čega, pročitajte u tih nekoliko naslova u ovom istom podmeniju. Blog nema apsolutno nikakve namere, niti materijalne pretenzije, piše se srcem jedne “kamene olovke” koja želi malo bolji, uređeniji, uspešniji i moralniji svet oko nas… Put do tog sveta je trnovit, kao i svaki koji vodi do nekog uspeha na pošten i moralan način. Svaki “pušteni” tekst na njemu krči taj put, pedalj po pedalj, pa koliko daleko stignemo.

Ovim “bložnim” putem idem prvi, svestan svake bodlje tog životnog trnja gladnog sveže krvi i rasparane kože nas običnih “lokal-buntovnika”, ujedno i podstrekivača koji pokušavamo nešto popraviti i unaprediti u moralno posrnulom i razumom sve odsutnijem društvu… Koliko će ta staza biti utabana ne zavisi od mene, već od vas. Tj. od svih nas koji ćemo se polako i neobavezno okupljati na ovom mestu, praveći tako jedan krug ljudi koji gaji i vrednuje, te neke, istinske životne vrednosti kojih je sve manje među nama. I koji će, nadam se, što uzdignutijeg čela i podignutijih ruka razmenjivati svoja iskustva, svoje misli i stavove… Koji će zarazno, jedni druge, terati na dobročinstvo dela, zdravlje misli i bogatstvo duha…

Volunteers_Of_America1_Lg

Broj lajkova, članova, komentara i kritika na blogu i FB stranici jesu merilo popularnosti rečenog, ali ne i merilo vrednog i efektivnog u tom rečenom. Danas se novcem može kupiti sve, pa i ti “veseli lajkovi”. A, tekstovima se može i podilaziti auditorijumu, što meni neće biti cilj. Moj cilj je da nema cilja sa ovom blogom osim onoga koji osetite u vama nakon neke pročitane misli. Nikome ne dugujem ni jednu reč, a niko me ne može ni prisiliti na nju. Krčim neki bolji put tim “rečnim mislima” pa do čijeg “mora razuma” stignem, ničim opterećen, ni zabrinut… Sam, samo sa svojom “olovkom i pernatim jedrom” na njoj.

Niko ne želi da menja postojeći svet, ni ljude oko sebe. Nemam ja  na to pravo, jer ko sam vam ja  da bih ikoga menjao? A, i da imam, nemam moći, šta sam to pa ja n`o samo jedan od vas i pored vas. Mogu samo da usput menjam sebe, jer nisam onoliko “dobar” koliko današnji život i življenje traže dobrote, organizacije i efikasnosti. I koliko mislim da mogu biti. A prostora uvek ima, znamo to svi… Samo je pitanje: “Hoćemo li, bar, pokušati, ili nećemo?” “Jesmo li se predali i prepustili životu da on nas živi, umesto mi njega?” A, ubeđen sam, da ga niko od nas nije dobio na revers , da mu ga može i treba živeti iko drugo no on sam… Zato, za sami početak, uzmimo ili vratimo svoj život u naše ruke!

Za popularnost nemam vremena, niti me zanima pa ona sama po sebi nije ni cilj, ni namera. Ona i uzima čoveku ono što mu nikad niko vratiti ne može, a daje i nudi mnogo toga bespotrebnog i “o glavu obijajućeg”. Zato, moje ime i prezime slobodno zaboravite, ne pominjite i ne prenosite. Jer ono ništa nije bitnije od vaših imena i prezimena. Dovoljno je samo reći “Hercegovac u Beogradu”. To je u ovom slučaju moje ime i prezime. “Prezime” možda i promenim, ali ime sigurno nikada neću!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Free WordPress Themes - Download High-quality Templates