Otprilike je na pola puta između kamena i kaldrme. Onog hercegovačkog i one beogradske. Zavoleo sam je odavno i fine me uspomene vežu za nju. Bila je raj na raskršću i mesto gde su oči u svom odsjaju nalazile toliko lepote da su one i ne tako lepe oči, posmatrajući nju, postajale prelepe. Uz nju je premorna duša opijena njenim ... Read More »
Nema veće i usiljenije parodije od toliko ushićenja, žurbe, nervoze i gužve pred Novu godinu. Njenog čekanja i iščekivanja. Osim neke formalnosti, navike, običaja i koliko toliko povoda da se nešto desi u tom, godinu dana čekanom, danu ili noći, zaista ništa drugo nema. Ili ga bar ja ne vidim. Ako nekada, tih ”golobradih godina” jesam – što i priznajem, s ... Read More »
Ode on. I odlazeći, maše nama Sveti Nikola. Odmahuje i poručuje: „Čekajte me, doći ću ja vama opet za godinu dana, a do tada vas, po dogovoru, čuvam i pazim. Doći ću i vama što slavite, a doći ću i vama što dolazite na to slavlje. Doći ću, iako me dosta vas od gozbe, ića i pića, dima, buke, muzike i ... Read More »
Ima nešto što postoji još samo u našim, onim starim, pomalo izbledelim i ivicama okrzalim albumima sa fotografijama. Ima to nešto u njima što traje, kazuje, podseća i opominje… Nešto što svim tim svojim „crno-belilom“ daje i „šareniji i veseliji“ odsjaj od najvećeg kolorita današnjice… Ima nešto i u tom odsjaju. Nešto čega danas sigurno nema i nešto što danas ... Read More »
Dobro je. Čim pišem ovaj naredni, znači da sam preživeo onaj prethodni. Onaj, kojim „i kriv i dužan“ izazvah interesantnu polemiku i sijaset zasluženih komentara i ovde na blogu, ali uglavnom na njegovoj FB stranici (pročitaj)… U tome je valjda i suština svakog bloga – gro čitalaca je pogođen u „tiho srce“ koje tera mozak na „glasno razmišljanje“. U nekim od ... Read More »
Da l’ je to sudbina il’ ko zna šta li je, kako opeva jedna naša večita pesma? To najbolje one znaju – cure, devojke ili žene u svojim srednjim i poznim tridesetim ili čak i ranim četrdesetim koje iz ovog ili onog razloga nisu još uvek našle svoju srodnu mušku dušu. Koje su i dalje bez svog partnera, bio ili ... Read More »
Veseli moji Hercegovci, naročito oni istočni. I ja njihov, među njima i sa njima. Soj ljudi genetski rađan na lokalitetu jedne neravne „kamene ploče“ ograđene šumom, kršom i „sumalo“ slanom vodom s juga. Da, baš ploče i to one Hercegove koja je bila veća dok je bila ona stara. Ploče od čvrstog, jakog i pustog kamena, Božjom rukom prošaranog po ... Read More »